28.11.2024 Скопље
Православни вјерници данас су започели Божићни пост који се завршава 7. јануара, свештеник Стеван Јовановић је истакао да пост није само уздржавање од мрсне хране већ и препознавање својих слабости, молитва и чињење добрих дјела.
Он је рекао да је Божићни пост по дужини трајања други по реду, а по строгости блажи од Васкршњег поста.
Јовановић је рекао да је пост, пре свега, вежбање у уздржавању наводећи да су данас та вежба и аскеза потребно више него икада.
„Данас живимо у берићету, имамо свега и свачега, опрхвани смо свим и свачим. У многим стварима проналазимо задовољство и због тога често заборављамо неке једноставније, као што су брига или радост другог човека“, казао је он.
Како је навео, ако тако сагледавамо ствари, онда ћемо бити свјесни да нам је потребан пост као вјежбање у уздржавању, подсјећајући да пост није у храни, него у стварима које чине нашу свакодневницу.
„То могу да буду ствари које се тичу гледања интернета, боравка у друштвеним мрежама, ако неко има лошу навику клађења, коцкања, конзумирања алкохола и дувана. Све оне ствари које нам представљају порок, а које су нам једно време представљале задовољство, сада су навика које се тешко одричемо“, навео је он.
Напоменуо је да је гријехе, које називамо свакодневним и најмање битним, најтеже отклонити, попут оговарања и савјетују да се не свађамо са другима и да не псујемо.
Указао је да је после успео онда када човек код себе почне да препознаје слабости које раније није препознао.
Он истиче да постом постајемо свјесни своје немоћи додајући да у човјеку рађа искрену потребу да се моли Богу.
„Зато што када постанемо свесни да многе ствари које су дубоко укорењене у нама не можемо да победимо неког самодисциплином, почињемо да се обраћамо Богу за помоћ и добијамо другу врлину која иде заједно са постом, а то је молитва“, рекао је он.
Истакао је да су Свети очи говорили да су пост и молитва „два крила која човека узводе Богу”.
С обзиром да појединци не посте свих 40 дана, него изаберу недељу, објашњава да црква не испитује савијест других људи, а да је посао свештеника да посведочи и позове људе да сами испитају своју савијест.
„Људи треба да сагледају своје моћи и немоћи и да онда размисле да ли је то што раде нека врста угађања себи и нека врста снишођења. Ако јесте, треба да се томе успротиви, јер је то такође једна страст у човека“, рекао је Јовановић. за Тањуг објашњавајући да појединци посте прву, трећу или последњу недељу зато што хоће само да умире своју савијест.
Поручио је да је боље постити цео пост него га скраћивати додавши да ипак онај ко не може да издржи цео пост, боље је и да пости једну него ниједну седмицу.
Када је ријеч о причешћу, правило важи да сви православни хришћани који посте, могу да се причесте сваки пут када се служе света литургија.
„Било који да је празник, црвено слово, људи могу да се причесте, али то не подразумијева да се пост прекине. На примјер, неко мисли, ако ја постим двије седмице, послије њих се причестим и прекидам пост. Не, пост се наставља свих седам седмица и у том периоду, када су литургије, сваки хришћанин који има право да се причести“, наручио је он.
Када је ријеч о исхрани и правилима поста, Јовановић објашњава да суботом и недјељом може да се једе риба, а радним данима комбиновано – уље и вода у зависности од недеље до недеље или од празника до празника.
Понедјељком и сриједом, као и сриједом и петком пошти се на води, осталим данима на уљу, викендом на риби“, казао је он.
Непосредно прије причешћа, на примјер од поноћи 6. јануара до ујутру на Божић, држи се такозвани евхаристијски пост односно пост пред свето причешће када се ништа не једе и не пије.
„Прије причешћа, ништа се не једе и не пије. Изузимају се болесни, рецимо, срчани болесници или они који узимају терапију јер то не спада у пост пред свето причешће јер се подразумева да та особа мора да попије лекове“, објаснио је он.
Према његовим ријечима, када говоримо о правилима поста, треба да имамо на уму да су написана за монашку заједницу.
„Ми који важи та правила, а која важи прије свега за монашку заједницу, треба да будемо свјесни својих слабости, немоћи и да нађемо праву мјеру како нам пост не би постао терет“, рекао је он.
Свештеник објашњава да умјесто да мање мислимо о храни, у вријеме поста ми више мислимо о њој.
Саветује да је за оне који се баве тешким физичким пословима или оне који нису навикли на режим поста, права ствар да издрже пост па макар он био и само нариби и оцењује као велики успех.
За оне који су увхежбани у томе, који су навикли на режим поста, савхетује да испоштују његова правила јер, како је рекао, од њих ће имати користи.
„Прије свега, осетиће се радосно зато што сте постигли нешто важно, а данас се није лако одрећи било чега, поготово не хране. Храна је наша прва жеља још од рођења, она је наше прво задовољство које је дубоко усађено у нас“, навео је је Јовановић.
Додао је да уколико смо у стању да се смиримо и да исконтролишемо своје примарно задовољство, онда имамо много веће шансе да успемо да се исконтролишемо и нека друга задовољства односно да ћемо успети да одолимо неким другим искушењима које нас у ствари спутавају и чине наш живот мање квалитетним. Сврха поста јесте сједињење са Христом.
Православни вјерници се овим постом припремају за прославу једног од највећих хришћанских празника – Божића.
Подразумијева 40 дана уздржавања од мрсне хране и алкохола, али и грешних дјела, мисли и жеља.
Припремила А.Ђ.
