11.11.2024 Скопље
Највећи светски технолошки догађај Веб самит у Лисабону почеће данас и окупиће до 14. новембра више од 70.000 учесника, а наступиће и делегација Србије и укупно 60 најбољих домаћих стартапа. Самит ће бити отворен у 19 часова у МЕО арени, када ће се обратити премијер Португала Луис Монтенегро, оснивач самита Педи Косгрејв и градоначеник Лисабона Карлос Моедас.
Први панел који ће уследити посвећен је претварању ЦО2 у млазно гориво на коме ће говорити представници калифорнијске компаније Тwелве која је за трансформацију угљеника прикупила 645 милиона долара, за финансирање декарбонизације ваздухопловне индустрије у циљу борбе против глобалног загревања. Такође један од уводних панела биће и „Велика АИ дебата: Ко одлучује о нашој будућности?” о етичким импликацијама на вртоглави развој вештачке интелигенције, на коме ће говорити професор Масачусетског института технологије и председник Института Футуре оф Лифе Макс Тегмарк.
Делегација Србије, коју чини скоро 400 чланова и укупно 60 стартапа, вечерас ће, у 20.30 сати, организовати догађај „Сербиан (Балкан) Диннер”. На „Српском острву”, у организацији Привредне коморе Србије, представиће се 24 стартапа, на Националном штанду Србије прилику да се представи светској технолошкој елити добило је 15 стартапа. Такође домаћи стартапи, њих још 21, који самотално наступају на самиту добиће за своје активности подршку од ПКС и државе Србије.
У Лисабону се ове године очекују учесници из 160 земаља и више од 3.000 стартапа, 340 партнера и више од 1.000 инвеститора. Веб самит у Лисабону окупиће не само технолошке стручњаке већ и представнике држава, осниваче и извршне директоре најутицајнијих светских технолошких компанија и брзорастућих стартапа. Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић изјавила је у недељу увече, на пријему у Амбасади Србије у Лисабону поводом учешћа Србије на највећој светској изложби иновативних компанија – Веб самиту, да је приоритет њеног министарства и Владе Србије подршка иновационом екосистему.
„Окупили смо се овде због младих људи који су храбри, креативни и са сјајним идејама. Ту смо да их подржимо. Позивам вас да максимално искористите овај сајам и да се повежете са новим инвеститорима и партнерима”, рекла је Беговиће. Амбасадорка Србије у Лисабону Ана Илић је рекла да су српски стартапи најбоље што Србија има и да је сигурна да ће се представити у најбољем светлу. Председник ПКС Марко Чадеж рекао је да ће Србија следеће године позвати најуспешније стартапе из региона да се следеће године придруже српским стартапима у Лисабону.
Србија први пут учествује на Веб самиту, уз подршку Владе Србије и ПКС и имаће посебан павиљон који ће у наредна четири дана бити центар размене идеје из иновативних технологија. Делегација Србије организоваће многобројне догађаје, као што су мастеркласови, презентације, предавања и састанци. Овогодишњи самит, од 11. до 14. новембра, доноси богат програм с посебним фокусом на теме као што су вештачка интелигенција, финансијске технологије (финтећ), одрживост и новинарство.
Догађај ће пратити више од 1.800 представника медија. На самиту ће учествовати, међу главним говорницима, изумитељ интернета Тим Бернерс-Ли, челник Мајкрософта Бред Смит, директорка апликације Бумбле Лидиане Џонс, председник Алибаба.цом Куо Зханг, председник Института Футуре оф Лифе Макс Тегмарк, премијер Португала Луис Монтенегро, немачки министар привреде и заменик канцелара Роберт Хабек, затим познате личности попут репера Фарела Вилијамса, бившег НБА кошаркаша Кармела Ентонија и други.
Делегацију из Србије предводиће председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић. Учествоваће и супруга председника Србије Тамара Вучић која ће, како је најављено у званичној агенди Веб самита, говорити 13. новембра на панелу о значају предузетница у новом технолошком екосистему у Србији и о томе шта је будућност технолошког сектора у Србији.
Чадеж ће, како је најављено, говорити 12. новембра на панелу „Од Београда до света: Искоришћавање потенцијала Србије у технолошким подухватима” и представити шта је подстакло трансформацију Србије у глобални технолошки центар, као и катализаторе технолошке револуције у нашој земљи, од владиних иницијатива и улагања у образовање до растућег стартап екосистема.
Председник ПКС ће 13. новембра говорити на панелу „Стварање економије равнотеже” на тему стратегија, најбољих пракси и изазова повезаних са стварањем и одржавањем технолошког екосистема. Неки од панела који ће бити организовани на штанду Србије су „Балкански стартапи: Зашто да учествујем у акцелераторском програму?”, „Зашто би Србија требало да буде на вашем технолошком радару?”, „Српска стартап сцена: смела, светла и спремна за промену”, „Процват стартап екосистема у Србији”, „Снага српског стартап екосистема”, „Скривени драгуљи: зашто технолошка сцена у Србији цвета?” и други.
Такође, министарка Беговић ће 12. новембра говорити на тему „Наука и технологија: убрзавање иновација и подршка предузетничком расту”, као и о потенцијалима српског технолошког, иновативног стартап екосистема, а представиће и пројекат Експо 2027.
На „Српском острву” своја достигнућа промовисаће 24 стартапа. То су „FeJuice, Curious Sparrow, VeloxDB, GuideLites, WellPet, Beeamond, Vinaver, ByTech, Dynamic Mockups, ArchFix, Sneg, WPT Energy, Artemi, WhereToPark, Xcentric IT, OROOK, Kinestas Machines, Smart Lena, CareerfIT, Benefiti, Tourism Software Solutions, The Social Formula, Slotify, NavBlind” , најавила је ПКС. Такође, на Националном штанду Србије прилику да се представи светској технолошкој елити добило је 15 стартапа и то: „Fuller Vision, Urbigrow, Mily Tech, Reputeo, Shopnosis, Zenhire, Ota Sync, Nextesy, City and Me, Tour Wisperer , HerbaElixa, Platform Services, Booking guru, 0QR, Trust2me”.
Домаћи стартапи се баве иновацијама у различитим областима, као што су једноставно и невидљиво пуњење електричних возила путем бежичних пуњача, апликација која користи вештачку интелигенцију (АИ) за мала и средња предузећа, коришћење АИ и „интернета ствари” за превођење говора паса на људски језик, смањење емисије ЦО2 коришћењем увида у паркирање, помоћ слепим и слабовидим особама да буду независније помажући им у коришћењу јавног превоза и проналажењу улаза у зграде.
Такође, ту су и иновације које се тичу подржане функционалне храна за лаку превенцију и лечење анемије због недостатка гвожђа, паметних телефона који путем скрининга рано откривају равна стопала код деце са плановима вежбања и праћењем напретка за родитеље, затим у области медицинске дијагнозе и радиотерапије…
Ту је ЛенаАИ кој нуди 24/7 вишејезичну подршку за АИ ћатбот, смањујући трошкове, повећавајући задовољство корисника тренутним, сигурним одговором у реалном времену. Веб самит је одлична прилика за наше младе компаније да се у Лисабону повежу са вишемилионском глобалном стартап заједницом, инвеститорима и партнерима, као и да се Србија представи читавом свету као добро место за развој стартапова.
Главни критеријуми за избор стартапа за одлазак у Лисабон били су иновативност, потенцијал за освајање глобалног тржишта, пословни модел, друштвени и еколошки утицај, компетентност тима и квалитет маркетинга. Веб самит се преселио у Лисабон 2016. године из Даблина, где је првобитно основан 2010. године. Португалија је склопила договор да буде домаćин овог догађаја до 2028. године, чиме је Лисабон постао технолошки центар у Европи и технолошка престоница, која привлачи све више талената и компанија у последњих неколико година.
Самит ће окупити бројне технолошке стартапе који траже инвестиције, али и инвеститоре који су у потрази за следећом великом идејом, због чега је самит идеална прилика за стартапе да привуку пажњу, представе своје пројекте и добију финансијску подршку. Ове године неке од главних дискусија биће о утицају вештачке интелигенције на друштво и одговорностима у вези с њеном етичком применом, технологијама за одрживост, то јест смањење угљеничних емисија и прелазак на чисте изворе енергије и њиховој практичној примени у индустријама попут авијације, као што је трансформација ЦО2 у млазно гориво.
Дискутоваће се и о развоју финтека са убрзаним растом дигиталног плаћања и децентрализованих финансија, регулативама и заштити корисника у финансијској индустрији, укључујући употребу блокчејна и криптовалута за бољу финансијску инклузију, као и о медијима и лажним вестима, уз присуство познатих новинара и технолошких лидера. Самит ће се бавити питањима као што су утицај АИ на новинарство и борбу против дезинформација, посебно у контексту друштвених мрежа и дигиталних медија.
Осим конференција и предавања, самит ће понудити и „Нигхт Суммит” догађаје по Лисабону, пружајући посетиоцима прилику за умрежавање и уживање у култури града. Веб самит се последњих година труди да буде одрживији и еколошки прихватљивији, на пример, промотивни материјали се праве од рециклираних материјала и покушавају да смање емисије угљен-диоксида коришćењем локалних ресурса и подстицањем учесника да користе јавни превоз.
Самит укључује и бројне интерактивне радионице и „нетворкинг” зоне, где учесници могу да се повежу с истомишљеницима, размене идеје и разговарају о могућностима сарадње. Прошлогодишњи Веб самит у Лисабону проглашен је најбољом технолошком конференцијом на свету Прошле године извршни директор Веб самита Педи Косгрејв поднео је оставку након што су се неке велике компаније повукле са конференције због његових коментара о Израелу.
Он је на друштвеној мрежи X написао да су „ратни злочини и даље ратни злочини чак и када их почине савезници и да их треба назвати правим именом”, као и да је „шокиран реториком и поступцима толиког броја западних влада”. Косгрејв је после критика објавио извињење на блогу Веб самита и појаснио свој став, али неки технолошки гиганти као што су Алфабет, Мета, Сименс или Амазон су, ипак, одлучили да се повуку са конференције.
Иначе, Лисабон је био домаћин Експа 1998. године и урадио је сличну ствар као што се планира у Београду за специјализовану изложбу Експо 2027, то јест растеретили су старо градско језгро од велике количине људи који треба у кратком року да прођу кроз Експо.
Лисабон је, такође, на 20 километара од старог градског центра, у старој индустријској зони, израдио Експо и направио читав нови град. У Србији постоји око 800 стартап компанија, а само у научно-технолошким парковима има више од 4.500 младих људи и њихов број расте између 20 и 30 одсто на годишњем нивоу.
Србија је у првих осам месеци ове године остварила раст прихода од извоза ИКТ услуга и прозвода од 19 одсто у односу на 2023. и очекује се да ће суфицит у извозу ИКТ услуга ове године премашити четири милијарде евра. Суфицит у извозу ИКТ услуга и производа је прошле године достигао рекордних 3,44 милијарде вера, а ове године се очекује раст.
„То је резултат тога да смо за свега неколико година успоставили легислативни оквир, створили добру инфраструктру кроз научно-технолошке паркове, Институт за вештачку интелигенцију, државни Дата центар који је један од осам таквих института у Европи“, изјавио је раније министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић.
Додао је да је Србија водећа земља у региону југоситочне Европе у сектору телекомуникација и да ИКТ сектор чини 12,2 одсто српске привреде, као и да је у ИКТ сектору запослено 115.000 људи.
Припремила А.Ђ.
