26.03.2026 Скопље
Хипертензија, дијабетес, висок ниво масноћа у крви су болести које „не боле“, али нередовно узимање прописаних лекова може значајно да повећа ризик од озбиљних кардиоваскуларних компликација, речено је на скупу „Не прескачи терапију – твоје здравље зависи од тебе“ одржаном уочи Светског дана адхеренце у Београду.
Домаћи стручњаци из области кардиологије и ендокринологије говорили су о значају адхеренце – редовног узимања терапије – у превенцији кардиоваскуларних обољења и побољшању квалитета живота пацијената.
Како су истакли, лоша адхеренца, односно непридржавање прописаног плана лечења, је један од највећих изазова у области јавног здравља посебно код хроничних, често асимптоматских болести као што су висок притисак, дислипидемија и дијабетес.
Председник Удружења кардиолога Србије проф. др Ивана Недељковић указала је на то да посебно забрињава чињеница да велики број пацијената нема адекватно регулисан крвни притисак, иако је дијагноза постављена и терапија уведена.
„Један од кључних разлога за то јесте нередовно узимање прописане терапије. Упркос доступности ефикасних терапија заснованих на доказима, лоша терапијска адхеренца остаје главни глобални изазов, посебно код асимптоматских хроничних болести као што је хипертензија, често називана тихи убица“, рекла је др Недељковић и истакла да се Србија, нажалост, налази у самом врху у Европи по учесталости хипертензије, која представља један од најзначајнијих фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести.
Према њеним речима, непридржавање прописане терапије, као фактор ризика сам по себи, повезан је са прогресијом болести, повећаним бројем хоспитализација и вишим стопама смртности.
„Важно је напоменути да је ово фактор ризика који се може променити, пре свега употребом фиксних комбинација антихипертензива и мотивацијом пацијената да се активно укључе у управљање својим болестима”, истакла је проф. др Недељковић.
Посебна пажња на скупу посвећена је и дислипидемији, односно повишеним вредностима масноћа у крви, о чему је говорила ендокринолог проф. др Драгана Томић Наглић.
„Дислипидемија је једна од најчешћих метаболичких болести и значајан фактор ризика за развој атеросклерозе и кардиоваскуларних догађаја. Оно што је чини посебно опасном јесте чињеница да најчешће не даје никакве симптоме. У великом броју случајева открива се тек током рутинских лабораторијских анализа или након што се већ догоди нежељени кардиоваскуларни догађај, попут срчаног или можданог удара. Иако данас постоје ефикасне терапијске опције које омогућавају достизање циљних вредности ЛДЛ холестерола, значајан број пацијената не успева да постигне ове циљеве управо због лоше адхеренце“, објаснила је проф. др Наглић.
Како је нагласила, пацијенти често одлажу започињање терапије или је самоиницијативно прекидају због страха од нежељених ефеката или погрешних информација које су чули из окружења или на интернету.
„Често се сусрећемо са ситуацијом да пацијенти прекидају терапију уз образложење да желе да ‘одморе јетру’ или да сматрају да им лекови више нису потребни када се лабораторијске вредности поправе. Управо зато је изузетно важно континуирано радити на едукацији лекара да мотивишу пацијенате, пружајући им јасне информације о значају редовног и дугорочног узимања терапије како би се смањио ризик од озбиљних кардиоваскуларних компликација“, закључила је др Наглић.
Председник Удружења пацијената Србије Саво Пилиповић нагласио је да су редовни прегледи и отворена комуникација између лекара и пацијената кључни за успешно лечење.
„Редовно узимање терапије је основ доброг управљања хроничним болестима и очувања квалитета живота. Данас постоје и дигитална решења – мобилне апликације и подсетници – који могу да помогну пацијентима да не забораве да узму своју терапију. Такође, терапије које се узимају једном дневно додатно олакшавају придржавање лечењу“, истакао је Пилиповић.
Професори су нагласили да, упркос доступности савремених и ефикасних терапија, бројни фактори и даље утичу на слабу адхеренцу. Међу њима су недовољна информисаност пацијената, социоекономске баријере, недостатак мотивације, али и потреба за још интензивнијом едукацијом здравствених радника о важности подршке пацијентима у дуготрајном лечењу.
Као једно од могућих решења истакнута је континуирана едукација пацијената о важности редовног узимања терапије, али и индивидуални приступ сваком пацијенту, како би се повећала мотивација и разумевање значаја лечења.
Такође, примена дигиталних технологија, попут мобилних апликација и едукативних веб-платформи, може додатно допринети бољој контроли болести и редовнијем узимању терапије.
Проф. др Недељковић је подсетила да су у Србији доступне савремене терапијске опције у складу са најновијим европским препорукама.
„За лечење хипертензије и повишених масноћа у крви данас су доступне фиксне комбинације лекова, које садрже два или три лека у једној таблети која се узима једном дневно. Овакав приступ значајно поједностављује терапију за пацијенте, повећава редовност узимања лекова и доприноси бољој контроли болести, као и смањењу ризика од срчаног удара и можданог удара“, нагласила је проф. др Недељковић.
Глумац Слободан Нинковић је истакао да је важно на време бринути о здрављу и слушати савете лекара, јер људи често почну да цене здравље тек када се појаве проблеми и нагласио да су редовни прегледи, здраве животне навике и доследно праћење терапије од пресудног значаја за очување квалитета живота.
Нинковић је посебно апеловао на грађане да се придржавају прописане терапије и слушају савете лекара и додао да је дисциплина у спровођењу терапије једнако важна као и сама дијагноза, јер директно утиче на успешност лечења.
Светски дан адхеренце обележава се 27. марта, а Удружење кардиолога Србије, Удружење интерниста Србије, Удружење за хипертензију Србије и Удружење пацијената Србије придружили су се иницијативи Светске федерације за срце која наставља да окупља научна и медицинска удружења широм света с циљем да се скрене пажња јавности на значај редовног узимања терапије и унапређење исхода лечења хроничних болести.
Припремила А.Ђ.
