18.12.2025 Скопље
Атлантски савез не може значити да се Европа мора препустити вођењу америчке политике, рекао је Шарл де Гол пре готово шест деценија. Ова изјава, из угла Копенхагена, може бити једнако актуелна и данас, с обзиром на то да је данска војна обавештајна служба (ДДИС) први пут изразила забринутост у вези са Сједињеним Америчким Државама у својој годишњој процени претњи, упозоравајући да промене у америчкој политици стварају нове безбедносне неизвесности.
Извештај од 64 странице, објављен пре неколико дана, поставља иста питања која су европски лидери већ изнели у јавност у вези са спољном политиком шефа Беле куће Доналда Трампа, заснованом на принципу „Америка на првом месту”.
„САД користе економску моћ, укључујући претње високим царинама, како би наметнуле своју вољу и више не искључују употребу војне силе, чак ни против савезника”, навела је данска обавештајна служба. А фокусирање Вашингтона на ривалитет са Кином, додаје се у документу, ствара неизвесност око америчке улоге као примарног гаранта безбедности на Старом континенту. У најгорем случају, предвиђа се да би западне земље могле да се за неколико година нађу у ситуацији да и Русија и Кина истовремено покрену ратове у региону Балтичког мора, односно Тајванског мореуза.
Додатну драматизацију подигло је и то што извештај долази у тренутку појачаних тензија између Сједињених Држава и Европске уније. Раније у току месеца, Трампова администрација објавила је стратегију националне безбедности у којој се европске земље позивају да преузму „примарну одговорност” за сопствену одбрану, уз упозорење да се суочавају са „суровом перспективом цивилизацијског нестанка”. У стратегији се наводи и да би САД требало да покажу отклон од садашњих мејнстрим европских политичара, тако што ће подржавати странке које се боре против миграција и промовишу национализам – управо оне које стоје на самом рубу десне стране политичког спектра, а које по оцени Брисела, представљају претњу демократији.
Та америчка промена створила је дилему, рекао је Томас Ахренкјел, шеф ДДИС-а. Упркос томе, он је изразио наду да ће Вашингтон остати најближи партнер и савезник његове земље. Међутим, од повратка Трампа у Овални кабинет, Данска је стављена у незгодан положај. Амерички председник је још у марту обећао да ће „на овај или онај начин” добити Гренланд, огромно и стратешки важно острво које припада Копенхагену. У мају, данска влада је позвала на разговор амбасадора САД, након што су се појавиле оптужбе да су тројица Американаца повезаних с Трампом водила „тајне операције утицаја” на Гренланду.
Аналитичари сматрају да је Данска у незгодној ситуацији и да није изненађење што њена обавештајна служба сада изражава неке од ових забринутости.
„Ако сте пратили шта се дешавало последњих месеци, јасно је зашто Данци осећају да морају да признају да се нешто мења. Због Гренланда САД се према Данској односе на начин на који то не чине према већини европских земаља”, рекла је за „Њујорк тајмс” Елизабет Брау, виша сарадница Атлантског савета, организације за истраживање спољне политике са седиштем у Вашингтону. Према њеним речима, Копенхаген то не може једноставно да игнорише.
Иако је Трамп у последње време престао да помиње Гренланд, Расмус Синдинг Сондергард са Данског института за међународне студије сматра да је шеф Беле куће и даље веома посвећен овој идеји, само што му тренутно то није толико хитно. Како је објаснио, Трамп је само променио тактику и сада ће уместо претњи о освајању силом, прећи на апеловање на саме Гренланђане, уз навођење бенефита које ће им Америка донети.
Међутим, то неће бити нимало лак посао, с обзиром на то да је анкета „Еурактива” из јануара показала да 85 одсто становника највећег острва на свету жели да остане под данском круном, а не да се придружи Сједињеним Америчким Државама.
Припремила А.Ђ.
