04.04.2025 Скопље
Нафтној индустрији Србије одложене су санкције на још месец дана, до 28. арпила. У међувремену ће морати бар још једном да поднесе нови захтев за одлагање, осим ако се неким чудом не догоди да се НИС скине са листе санкција, што су надлежни из компаније већ тражили. Будући да је за делистирање потребно да одлука добије зелено светло Конгреса процес би могао да потраје.
Међутим, није само време кочница да се забрана скине, већ је проблематична и тесна већина у Конгресу која треба да изгласа овај предлог који и НИС-у и Србији стоји као омча око врата. Пре два дана стиуација се, чини се, додатно погоршала пошто је Доналд Трамп у недељу најавио да ће увести секундарне санкције на извоз руске нафте уколико не дође до споразума са Русијом о окончању сукоба у Украјини.
Питање укидања санкција НИС-у се посебно актуелизовало последњих дана пошто је Бела кућа повукла номинацију Елис Стефаник за амбасадора Сједињених Држава у Уједињеним нацијама, забринута због евентуалних проблема да одржи тесну већину коју републиканци имају у Представничком дому Конгреса, што би могло да угрози спровођење програма „Америка на првом месту” (МАГА).
„Од кључне важности је да задржимо свако републиканско место у Конгресу. Са врло тесном већином, не желим да ризикујем с било ким другим ко би се такмичио да преузме њено место”, рекао је амерички председник Доналд Трамп.
Републиканци тренутно имају 218 конгресмена у Представничком дому, а демократе 213, док су четири места упражњена. У наредном периоду када републиканци намеравају да прогурају законе могу да приуште да на гласању изгубе највише два своја гласа, јер ће демократе увек бити против. Од почетка године републиканци су били забринути како да сачувају већину у Конгресу, јер постоји мања група дисидената за коју се не зна како би гласали за Трампове законе.
Упитани колико ова тесна већина може да нам буде проблем за делистирање НИС-а, Димитрије Милић, спољнополитички аналитичар, каже да се након преузимања председничке дужности 20. јануара 2025. године, председник Доналд Трамп суочава са доста препрека у вези са санкцијама према Русији и потенцијалним делистирањем компаније НИС с листе санкционисаних ентитета.
‒ Тесна већина у Конгресу САД додатно компликује овај процес, јер одлуке о санкцијама захтевају сагласност законодавног тела, где постоје неслагања чак и унутар Републиканске странке. Разговори који се воде између Вашингтона и Москве су тек у почетним фазама, а да би ефикаснија комуникација између две силе била реалност, потребно је да обе стране за почетак повећају број дипломатског стафа у амбасадама. Разговор о прекиду санкција Русији би могао да уследи ако буду испуњени бројни други предуслови ‒ објашњава Милић.
Истиче да иако је Трамп током кампање најављивао могућност побољшања односа с Русијом, недавни догађаји указују на промену тона. Председник је запретио увођењем секундарних санкција на руску нафту уколико се не постигне прекид ватре и мировни споразум у Украјини. То значи да би земље и компаније које послују с руском енергијом могле да се нађу под америчким финансијским рестрикцијама, а извесно и пратећим европским и британским.
‒ Ови потези наводе да је администрација спремна на додатни економски притисак на Москву како би се постигао напредак у решавању сукоба, што не би била позитивна вест ни за руске ентитете ван Русије, попут НИС-а у већинском власништву „Гаспрома”. Лопта је делом и у дворишту Русије, јер невољност Москве да Србији прода део власништва ове компаније ствара ризике америчких санкција, где Србија може бити колатерална штета политика проистеклих из политичких неслагања САД и Русије ‒ каже наш саговорник.
Према његовим речима, у овом тренутку унутар саме Републиканске странке постоје различити погледи на односе са Русијом. Док део Трампових лојалиста заговара попуштање рестрикција, постоје и они који су традиционално наклоњени тврђој спољнополитичкој линији. Иако републиканци сада контролишу оба дома Конгреса, већина им је изузетно тесна, што значи да свака иницијатива која се тиче мера према Русији мора да рачуна на подршку целокупне републиканске базе, али и умерених демократа.
Планирани сусрет лидера, укључујући председнике Трампа, Путина, Вучића и можда кинеског председника, заказан за 9. мај у Русији, могао би пружити прилику за дипломатске разговоре о овим питањима. Међутим, с обзиром на тренутне тензије и непредвидивост међународних односа, тешко је предвидети да ли ће до тада бити постигнут конкретан напредак у вези с делистирањем НИС-а.
Игор Новаковић, политиколог и директор Истраживања Центра за међународне и безбедносно послове ИСАК фонд искрено каже да нема никакве информације о делистирању НИС-а, и да није баш уверен да ће се то десити преко Конгреса.
‒ Наиме, санкције НИС-у су део ширег пакета, и као такве ће се вероватно (ако до тога дође) делистирати у пакету са свима осталима. У контексту осталих санкција које је увела администрација Џоа Бајдена, НИС је само фуснота.
Тако да мислим да до компромиса око НИС-а може доћи једино уколико се постигне неки шири споразум између САД и Русије. „Попусти” које тренутно добијамо у вези су искључиво са тренутним отопљавањем између САД и Русије око Украјине, али исто тако то отопљавање може бити заустављено, како и сведочи изјава Трљампа од јуче (претња новим санкцијама) објашњава Новаковић.
У смислу санкција САД према НИС-у, основни проблем су, истиче, секундарне санкције према свим компанијама које сарађују са њом, пре свега банке које ризикују последице по свој међународни платни промет. Тако да санкције које је ЕУ увела нису ни везане за то. Дакако, остају санкције на увоз сирове руске нафте, али по ЕУ санкцијама, НИС може да несметано послује, имајући у виду да „Гаспромњефт” више нема 51 одсто (након продаје дела деоница мајци компанији „Гаспром”, која није под ЕУ санкцијама).
‒ И свакако, у контексту веома затегнутих односа ЕУ и САД, уколико дође до укидања дела америчких санкција Русији, не треба очекивати неку аутоматску реакцију и укидање санкција ЕУ према Русији. Напротив ‒ изричит је наш саговорник.
Србија се налази у изазовној ситуацији, али је њено државно руководство показало да уме да се снађе у овим тешким временима – два одлагања санкција НИС-у потврђују да нисмо само мета спољних притисака, већ да имамо способност да заштитимо своје интересе. То је показатељ да наша стратегија има ноге, каже Марко Мишкељин, политички аналитичар.
Конгрес САД представља главобољу због унутрашње подељености – једни прихватају Трампову линију према Русији, а други затежу омчу око свега што мирише на Москву. То није смак света, али чињеница је да НИС, са „Гаспромом” у позадини, постаје политички врућ кромпир.
Трампова најава секундарних царина на руску нафту, уколико сукоб у Украјини остане нерешен, додатно ће оптеретити НИС – ово му представља највећи адут у преговорима са Путином. Царине 25‒50 одсто могу погодити читаву Европу, па и нас тамо где највише боли. Преговори са ОФАК-ом теку, а решење се активно тражи.
‒ Што се тиче 9. маја, симболика је јасна – Дан победе носи тежину, посебно за Русију. Присуство лидера као што су Трамп, Путин, Си, Вучић, Орбан и Фицо отвара могућност за велики састанак који би у теорији могао довести до решења. Али без конкретних најава остаје питање да ли ће се звезде поклопити до тог датума. Решење? Наставити са политиком коју наша власт већ практикује – одржати дипломатски баланс, активно водити преговоре са Истоком и Западом и тражити партнерства са слободарским државама попут Мађарске и Словачке, уз одбојност свим притисцима, закључује Мишкељин.
Припремила А.Ђ.
