12.10.2024 Скопље
Циклон „Борис“ уз вишедневне кише похарао је добар дио Европе и за собом оставио незапамћене посљедице. Многе земље се суочавају са најгорим поплавама у неколико деценија, а број жртава свакодневно расте. Четири особе су погинуле у Румунији, једна се утопила на југозападу Пољске, а ватрогасац је изгубио живот у поплавама у Доњој Аустрији. Да ствар буде гора, најављује се да оно најгоре тек следи.
Милионима ће име Борис након оваквих катастрофа остати заувек урезано у памћењу, као што су већ нека имена појединих урагана и олуја која су преко ноћи уништиле домове и преокренуле животе милиона људи.
Светска метеоролошка организација (ВМО) одржава ротирајуће листе имена прикладних за тропски циклон. Ако је неки од њих посебно смртоносан или разоран, његово се име повлачи и мијења другим. Пракса именовања олује (тропских циклона) покренута је пре неколико година како би се помогло да се брже препознају олује у порукама упозорења. Претпостављало се да је лакше запамтити имена него бројеве, а још мање техничке изразе.
Искуство је показало да је коришћење кратких и препознатљивих имена у комуникацији брже и мање подложних грешака у писаној и говорној комуникацији, од старијих метода идентификације географском ширином и дужином. У почетку су се олује називале произвољно, што је био случај с Атлантском олујом која је откинула јарбол брода Антје па послије постала позната као Антјев ураган. Средином 1990. године почела су се користити женска имена за олује, а убрзо и мушка имена за појаве које се формирају на јужној хемисфери, објашњава ВМО.
У потрази за ефикасним системом именовања, метеоролози су одлучили да измене олује користећи имена са пописа пореданих абецедним редом. Из тог разлога би се прва олуја у години назвала именом које почиње првим словом абецеде – А (на пример Анне). Од 1953. године атлантским и тропским олујама дају се имена с пописа који је израдио Национални центар за урагане. Тренутно се одржава попис и ажурира међународни одбор Светске метеоролошке организације. Изворни су пописи имали само женска имена, а 1979. године уведена су и мушка која се измјењују. Укупно се ротира шест листа те ће се поново користити 2025. године. На попису се промена деси једино ако је олуја толико смртоносна или разорна да би будућа употреба њеног имена на некој другој олуји била неприкладна и осетљива. Тада се на састанку спорно име брише с пописа и бира се друго које ће га заменити. Такви су примери олује Ирма и Марија које су погодиле Карибе 2017. или нпр. ураган Катрина која је оставила незапамћене посљедице у САД-у сад већ давне 2005. године.
Прије нешто више од десетак дана објављен је попис имена која ће се користити за највеће олује у Европи током сезоне 2024.-2025., а већ је употребљен двапут. Након олује Атене стигао нам је Борис.
Пројект именовања олује у Европи започео је прије четири године на иницијативу Мреже европских метеоролошких служби, а италијанска „Аеронаутица Милитаре“ проводи га у координацији са земљама средњег Медитерана и заједнички смишља имена са Словенијом, Хрватском (односно Државном хидрометеоролошком заводу), Сјеверном Македонијом, Црном Гором и Малтом. Европа је у овом процесу подељена на више група, а нови попис имена објављује се сваке године с почетком метеоролошких јесени, односно 1. септембра. Имена су поредана абецедним редом те се измјењују мушка и женска.
Да би циклона односно олуја добила име, мора задовољити следеће критеријуме:
- да га ниједна друга европска метеоролошка служба већ није именовала,
- да је Италија прва европска нација коју ће ова олуја погодити,
- временска појава мора бити повезана с циклоналним подручјем промена између
- неколико стотина и хиљада километара,
- брзина вјетра повезана с њом мора бити означена наранчасто-црвеном бојом метеоаларм.
У надолазећој сезони, за назив олује су одабрана следећа имена:
А – Атена
Б – Борис
Ц – Касандра
Д – Дионисио
Е – Елена
Ф – Феликс
Г – Габри
Х – Ханс
Ја – Инес
О – Оана
П – Пино
Р – Роса
С – Сирио
Т – Талија
У – Ули
В – Вера
З – Зоран
Циклони су у Хрватској уназад неколико година имали домаћа имена, што се може видети и у архиви Црометеа. У 2017. тако су названи Луче, Матеј, Нора, Оливер, Палмина, Рафаел, Славица, Тончи, Умберта, Владимир и Здравка. Будући да су искоришћена сва слова у абецеди, сва каснија имена су почињала словима с почетка абецеде – попут Ане, Бруне, Цармен, Доната, Еве, Фауста… Током историје, било је веома занимљивих имена за циклоне као што су Ципријан, Едип, Гордон. , Беата, Ото, Грација и Нестор.
Припремила А.Ђ.
