12.10.2024 Скопље
Људски мозак има изузетну способност да препознаје обрасце у свакодневним искуствима, и то често без свјесне мисли. Ово је откривено у студији која је анализирала неуроналну активност код пацијената којима су имплантиране електроде у мозгу из медицинских разлога.
Студија је показала да неурони у кључним деловима мозга, хипокампуса и енторхиналног кортекса, комбинују информације о томе шта се дешава и када се дешава. Ова способност омогућава да се облици препознају у догађајима како се одвијају, чиме се побољшава предвиђање будућих догађаја.
Да би разумио свет око нас, мозак мора да обради огроман број информација, укључујући шта се дешава, где се то дешава и када. Према ауторима студија, важно је истражити како организује те информације током времена, јер то игра кључну улогу у учењу и памћењу. У овом истраживању, тим је проучавао 17 особа са епилепсијом, којима су у мозак имплантиране електроде у припреми за хируршки третман. Ове електроде су омогућиле ауторима да директно прате активност појединачних неурона у више делова мозга.
Хипокампус и енторхинални кортекс су области које су од суштинског значаја за памћење и навигацију. Ове регије садрже специјализоване неуроне познате као „ћелије времена“ и „ћелије места“, које функционишу као унутрашњи сат и ГПС систем тела, биљежећи време и локације. „Сав спољашњи свет који улази у наш мозак мора бити филтриран кроз тај систем“, објашњава Ичак Фрид, коаутор студије.
У припреми за главни експеримент, истраживачи су сваком учеснику приказали разноврсне слике лица. Идентификовали су шест лица која су изазивала снажну активност одређених неурона у мозгу учесника. На пример, учесник може имати неурон који реагује на мушкарца у наочарима, као и неурон за жену у шеширу, и још четири лица. Учесници су затим гледали ове слике распоређене у облику троугла, где је свака слика била повезана са својим најближим комшијама.
Током експерименталног покушаја, учесници су серију слика лица према једноставном правилу, свако лице било је праћено оним које је било повезано с њим у троуглу. На пример, ако је прво лице било у доњем левом углу троугла, друго лице би било једно од његових директних комшија. Истраживачи нису открили ово правило учесницима, а додатно су их ометали постављајући питања о садржају слике.
Истраживање које је спроведено пружа драгоцјене увиде у невидљиве процесе који се дешавају у нашој мозгу, указујући на то колико су наше способности препознавања образаца дубоко укоријењене и како оне могу обликовати наше разумијевање свијета око нас.
Припремила А.Ђ.
