08.05.2025 Скопље
Након Електротехничког, Физичког и Биолошког факултета од ове недеље и Медицински факултет у главном граду је поново међу онима у којима је осим студентских блокада на снази и протестна обустава рада или штрајк у оквирима закона у организацији дела колектива запослених. Професори будућих лекара почели су па прекинули штрајк још у марту, а сада су, како у одлуци о ступању у штрајк наводе, „чврсто опредељени за подршку студентској блокади Медицинског факултета УБ, наглашавајући да је овај штрајк паралелни процес студентској блокади и да ни на који начин не утиче на ту блокаду”.
Део академске заједнице улазак у штрајк тумачи као корак ка деблокади факултета, јер док блокаде трају нема услова за наставу и испите а да би штрајк био по закону мора се реализовати минимум процеса рада. Из тог разлога улазак у штрајк је „потпуно бесмислен” јер нарушава јединство на нивоу универзитета, како за „Политику” сумира Радан Стојановић, професор Медицинског факултета УБ.
„Лично нисам за штрајк у оваквим условима. Не мислим да је то добро. Мислим да цео универзитет треба да буде или да не буде у штрајку, а не да штрајк на неким факултетима омогућава консултативну наставу, можда чак и испите, студентима док студенти на факултетима који нису у штрајку то не могу. Тиме се нарушава јединство универзитетске заједнице”, сматра Стојановић.
У светлу политичке артикулације захтева студентских пленума, а напослетку они јесу затражили моментално расписивање парламентарних избора, и имајући у виду да факултети, као ни било која школа, не смеју бити попришта политичких окупљања и деловања, намеће се и питање да ли то значи крај студентских блокада високошколских установа.
„Колико сам разумео, студенти неће учествовати на изборима, видећемо да ли ће организовати неки покрет, а мислим да су дошли до тачке да су схватили да њихови захтеви неће бити испуњени и да предлажу парламентарне изборе као начин да се превазиђе криза. Видећемо и да ли ће то бити усвојено или не. У изјавама неких студената чуо сам да њихов захтев за расписивање избора не укључује и прекид блокаде наставе и испита. Данас је тако, али видећемо да ли ће догађаји који су пред нама утицати на промену њиховог става. Студенти самостално доносе одлуке. Не требају им суфлери иако многи покушавају да то буду”, указује овај професор Медицинског факултета.
Наводећи разлоге за штрајк, запослени истичу да су: „забринути – због актуелне друштвене кризе обележене масовним протестима студената већине државних универзитета; дубоко разочарани – због неадекватног одговора надлежних и ненадлежних државних органа и институција којима су студентски захтеви упућени; згрожени – опхођењем и односом Министарства просвете према запосленима у просвети на свим нивоима образовања који се огледа кроз незаконито оспоравање права на зараду и друге нелегалне облике притисака; узнемирени – противправним доношењем спорне уредбе којом се мења удео наставног и научног рада; као и да су огорчени – опхођењем носилаца највиших државних функција који у јавност износе неистине и упућују приземне увреде и претње студентима, сарадницима, наставницима, деканима и ректору УБ…”
Штрајкачки захтеви запослених на Медицинском факултету су да се поништи одредба дискутабилне уредбе владе којом се мења однос удела наставног и научног рада универзитетских наставника, да се обезбеди заштита студената и запослених који су се придружили студентским захтевима, а нарочито изабраних представника факултета и универзитета, наставника и сарадника, декана и ректора од физичких и вербалних напада. Траже и „да се предузму законске мере за санкционисање и спречавање инспирисања насиља говором мржње и претњама кривичним прогонима од стране или уз прећутну сагласност државних званичника у медијима”, те да се „испуњењем ових захтева омогући приоритетно враћање студената у пун наставни процес и обезбеди завршетак актуелне школске године за све студенте”. Штрајкачки одбор констатовао је да ће се настава и испити организовати „тек када се за то стекну услови, када се заврши студентска блокада.”
Консултације и испити
У току штрајка запослени ће, објаснили су, учествовати у индивидуалним или групним консултацијама са студентима према договору с делегатима студентског пленума Медицинског факултета, али „неће бити организовани други облици наставе уживо (предавања, вежбе, семинари, колоквијуми и други предиспитни облици провере знања) ни на једном нивоу наставе”. Док траје штрајк одржаће се специјалистички испити и испити ужих специјализација. Пријемни ће, како наводе, „бити организован сходно могућностима проистеклим из прекида рада средњошколских установа у Србији, ради спречавања преференцијалног положаја кандидата који средњу школи завршавају у другим државама”.
Не очекује се промена плате
Штрајкачки одбор прецизирао је да запослени који на Медицинском факултету учествују у законитом штрајку минимум процеса рада обезбеђују тако што је ненаставно особље у штрајку са сто одсто радног времена, а наставно половину радног времена. „Овакво учешће наставног и ненаставног особља одговара ономе што је у претходном периоду било финансирано од стране Министарства просвете. С тим у вези, не очекује се да због учешћа у штрајку дође до промене у личним примањима у односу на период пре штрајка, а након почетка блокада. Исто тако, док трају опресивне мере Министарства просвете у виду казненог смањења уплата факултетима на основу незаконито донете уредбе не очекује се да настане разлика у примањима између запосленог који учествује у штрајку и оног који одлучи да из штрајка изађе”, разјаснили су.
Без принуде и потпуног бојкота радних обавеза
Заговорници штрајка на Медицинском факултету напоменули су да сваки запослени има право да у било ком тренутку одлучи да изађе из штрајка, достављањем обавештења послодавцу, а да је послодавцу законом забрањено да силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запосленог да учествује у штрајку. „Имајући у виду да су се на неким катедрама појавиле претходно припремљене и откуцане изјаве о изласку из штрајка, скрећемо пажњу да се то може схватити као мера принуде да се оконча штрајк”, указали су из штрајкачког одбора. Истовремено, штрајкаче су подсетили на прекршајну одговорност у случају спречавања колега које не учествују у штрајку да раде, као и уколико одбијају сарадњу са послодавцем ради обезбеђивања минимума процеса рада.
Припремила А.Ђ.
