26.12.2025 Скопље
Алжирски парламент једногласно је усвојио закон којим се криминализује француска колонизација (1830-1962) и захтева „званично извињење” од Француске, док је ту иницијативу Париз описао као „непријатељску”.
То гласање, одржано у среду, би могло да погорша већ дубоку дипломатску кризу између две земље.
Чланови парламента, носећи шалове у бојама алжирске заставе, аплаудирали су усвајању текста, који француску државу сматра „правно одговорном за своју колонијалну прошлост у Алжиру и трагедије које је она изазвала”.
„Живео Алжир!”, скандирали су посланици.
Председник алжирског парламент Брахим Бугали поздравио је једногласно усвајање закона.
Нови закон наводи „злочине француске колонизације”, који се сматрају незастарелим, а то су „нуклеарни тестови, вансудска погубљења, широко распрострањена пракса физичког и психолошког мучења и систематско пљачкање ресурса”.
У тексту се предвиђа да је „пуна и праведна надокнада за сву материјалну и моралну штету коју је проузроковала француска колонизација неотуђиво право алжирске државе и народа”.
У Паризу је министарство спољних послова осудило „очигледно непријатељску иницијативу, како према жељи за обнављањем француско-алжирског дијалога, тако и према смиривању тензија о историјским питањима”.
Министарство је ипак изразило намеру да настави „рад на обнављању захтевног дијалога са Алжиром, посебно о питањима безбедности и миграција”.
Упркос несумњиво симболичној димензији закона, његов стварни утицај на захтеве за репарације могао би да буде ограничен.
Стручњаци сматра да правно тај закон нема међународни обим и стога не може обавезати Француску, али означава прекретницу у историјском односу са Француском.
Париз и Алжир су и даље у дипломатској кризи након што је Француска у лето 2024. године признала план аутономије „под мароканским суверенитетом” за Западну Сахару на који су 50 година полагали сепаратисти Полисарио, које подржава Алжир.
Према историчарима, освајање Алжира, почев од 1830. године, обележила су масовна убиства и уништавање његових друштвено-економских структура, као и депортације великих размера.
Бројни устанци су угушени пре крвавог рата за независност (1954-1962) који је резултирао са 1,5 милиона смрти према Алжиру, и 500.000 смртних случајева, укључујући 400.000 Алжираца, према француским историчарима.
Од краја рата за независност Алжира, Француска и Алжир одржавају истовремено блиске и сложене односе.
Те две земље имају јаке економске везе, добру сарадњу обавештајних служби, али болну колонијалну прошлост.
У Француској живи и велика алжирска заједница.
Припремила А.Ђ.
