16.03.2026 Скопље
Прошло је годину дана од велике трагедије у Северној Македонији, месту Кочани, када су у ноћном клубу „Пулс” услед пожара, погинуле 62 младе особе, а око 200 људи је задобило лаке и тешке телесне повреде.
Трагедија се догодила око 2.30 ујутру, а према мишљењу надлежног тужилаштва узрок ватрене стихије била су пиротехничка средства која су дошла у контакт са запаљивим материјалом на плафону. За свега неколико минута, цео клуб је био захваћен ватром, а посетиоци нису имали адекватне услове за едукацију пошто су постојала само једна врата.
Ова трагедија открила је озбиљне системске пропусте – локал није имао довољан број излаза, радио је без важеће дозволе и није био адекватно контролисан од стране инспектора.
Првог априла 2012. године слична трагедија задесила је нашу земљу – шест младих живота угашено је у Новом Саду у дискотеци „Контраст”. Најстарија жртва имала је 29, а најмлађа 20 година. Пожар је избио негде око два сата после поноћи, а жртве су се угушиле због велике количине дима у тоалету локала, саопштило је тада ресорно министарство.
Две године након трагедије донета је судска пресуда.
Власник локала Алојз Ганић проглашен је кривим и осуђен је на пет година затвора. Кривицу су сносили и закупци објекта Славиша Станишић и Дејан Ратковић који су осуђени на девет и седам година робије. Суд је установио да је одговоран и електричар Мирослав Папуга и он је осуђен на девет година затвора. Њима је на терет стављено кривично дело против опште сигурности и изазивање опште опасности, јер нису одржавали електричне инсталације на одговарајући начин и нису поштовали противпожарне прописе.
Ове године у једном ноћном клубу у Швајцарској догодио се готово исти сценарио. Чак 40 људи је страдало, међу којима је био и један наш држављанин, а њих више од 100 је задобило лаке и тешке телесне повреде након пожара који се догодио у новогодишњој ноћи у бару „Констеласион”. Надлежни су потврдили да у локалу од 2019. године нису обављане никакве безбедносне контроле. Власници бара, брачни пар Морети, сами су реновирали објекат 2015. године – тренутно се суочавају са оптужбама за убиство из нехата.
Трагедије се, из године у годину, понављају. Уколико би се погледали само наведени примери, због нечијег немара, угашено је много живота.
„Најважнија је едукација – како људи који се баве контролом таквих објеката, тако и људи који их посећују”, каже Милан Репац, директор фирме „Геоком” која се бави заштитом од пожара.
Према његовим речима, неопходно је да људи развију свест које опасности вребају, колико ватра може бити опасна, које последице носи са собом и како сваки појединац мора и треба да реагује.
Како каже, сулудо је говорити о материјалној штети, већ морамо бити свесни да је и један изгубљен живот ненадокнадив, а услед немара они се мере на стотине.
„Законом је све јасно дефинисано, само је упитно колико се закон поштује. Оно што често виђамо на терену је да се у многим објектима врата отварају ка унутра уместо ка споља. Дакле, када особа излази из објекта врата отвара ка себи – у ситуацији када дође до пожара, велики број људи инстинктивно крене ка излазу, али стварање гужве онемогућава да отворите врата ка себи, зато је неопходно да могу да се отворе ка споља, да би људи могли да изађу у случају опасности. То је само један пример који у ванредним околностима ’кумује’ трагедији. Људи се успаниче, покушавају да изађу, а сам излаз им је отежан”, истиче Репац.
То је, упозорава, само један пример пропуста, а како додаје „где су адекватне дозволе, материјал од којег је изграђен објекат, број излаза у случају опасности, постојање противпожарних апарата и слично”.
Напомиње да је неопходно да у објектима постоје јасни планови евакуације и противпожарни апарати, али да је знатно важније да људи на то обрате пажњу и да знају да искористе све мере безбедности – од запослених преко гостију.
Коментаришући најчешће узроке пожара – пиротехничка средства, каже да је пракса показала колико је то опасно и да је довољна једна искра да дође до великог пожара. Репац је нагласио да то што се нешто често користи и што виђамо „на сваком ћошку” не значи да није опасно и да не би требало да се искорени из традиције. Безбедност је на првом месту, ватра није игра, закључио је наш саговорник.
Пожар у Бразилу однео је животе 242 младе особе
Пожар у ноћном клубу „Кис” у универзитетском граду Санта Марија на југу Бразила однео је животе 242 младе особе у јануару 2013. године.
Око 680 људи задобило је лаке и тешке телесне повреде. Полиција је касније саопштила да ноћни клуб није имао функционалне противпожарне апарате и да је имао лошу сигнализацију за ванредне ситуације. Званичници су такође тврдили да су, на толики број људи, постојала само два излаза у случају опасности. Ватрена стихија догодила се током студентске журке, а жртве су биле између 17 и 30 година старости. Њихове породице још чекају правду – захтевали су да одговорни буду осуђени за убиство истичући да није реч о несрећном случају, већ да је злочин извршен свесно јер власници локала и надлежни нису марили за низ пропуста. Велики број младих људи који је преживео трагедију и данас има последице кобне ноћи – многима је ампутиран неки део тела или је преплављен ранама и ожиљцима. Приликом годишњица су истицали да сећање буди болне успомене, али да је неопходно како се никада не би заборавило и како би њихова трагедија спречила неке наредне.
Профит испред безбедности
Пожари нису једини узроци великих трагедија чији је узрок људски фактор. У нашој земљи често су се могли видети случајеви где је, због неадекватног броја људи, дошло до опасне ситуације која је могла да прерасте у велику трагедију. Крајем децембра 2023. године сплав „Картел” у Београду потонуо је у ноћи између суботе на недељу током наступа једног певача. Евакуисано је више од 100 људи, махом средњошколаца, а неки од њих скакали су у хладну реку у страху од дављења на сплаву. Касније је утврђено да пловило није имало потребну дозволу, а сумњало се да је узрок трагедије неадекватан број људи за тај објекат. Сличан сценарио догодио се уочи те године када је потонуо сплав „Фристајлер” на истој обали. У њему је, како је утврђено, било знатно више људи него што је предвиђено, због чега је дошло до потонућа. Те ноћи на друштвеним мрежама појавили су се видео-записи гостију који, у води до колена, покушавају да изађу на обалу. Према мишљењу надлежних органа, пуком срећом избегнута је велика трагедија.
Припремила А.Ђ.
