19.12.2025 Скопље
Европски истраживачи дошли су до закључка да дуговечност људи који доживе 100 и више година не зависи искључиво од начина живота и окружења, већ и од дубоког генетског наслеђа које потиче од древних предака. Резултати истраживања, спроведеног на узорку италијанских стогодишњака, објављени су у научном часопису GeroScience.
Научници су анализирали ДНК 333 Италијана старих 100 и више година и упоредили их са генетским подацима 690 здравих одраслих особа просечне старости око 50 година. Добијени резултати потом су упоређени са 103 древна генома који представљају четири кључне популационе групе које су обликовале савремени генетски фонд Италије: западне ловце-сакупљаче, неолитске пољопривреднике из Анадолије, номадске заједнице из бронзаног доба, као и древне популације са простора Ирана и Кавказа.
Анализа је показала да стогодишњаци имају знатно већи удео генетског наслеђа западних ловаца-сакупљача, који се сматрају најранијим становницима Европе након последњег леденог доба. Истовремено, утицај осталих древних популација није показао значајну повезаност са вероватноћом достизања екстремне старости.
Према наводима истраживача, чак и релативно мало повећање удела ДНК западних ловаца-сакупљача повећавало је шансе за доживљавање 100 година за око 38 одсто. Тај ефекат био је посебно изражен код жена, код којих се, у случају високог удела ове генетске компоненте, вероватноћа да постану стогодишњаци више него удвостручавала.
Аутори студије истичу да је дуговечност резултат сложене интеракције генетике, животне средине и начина живота. Ипак, добијени налази указују на то да улога древног еволутивног наслеђа у постизању изузетне старости може бити знатно већа него што се до сада претпостављало.
Подсетимо, научници су недавно саопштили и да су идентификовали древни универзални „почетни код“ који стоји у основи гена свих облика живота, што додатно осветљава значај дубоког еволутивног наслеђа за савремене биолошке процесе.
Припремила А.Ђ.
