10.12.2024 Скопље
Већина земаља ЕУ има испред себе још дуг пут у постизању енергетске независности. Ограничена самодовољност ЕУ је описана као „критична рањивост” од стране Европског савета за спољне односе, које је ЕУ дало оцену четири од 10 у свом Индексу енергетског суверенитета о „енергетској независности”.
Већина држава чланица има оцену испод пет, а земље попут Немачке, Италије, Грчке, Ирске и Португала близу нулте енергетске независности.
САД су тренутно највећи добављач нафте у ЕУ (17,1 одсто) и течног природног гаса (47,4 одсто), док Норвешка остаје највећи снабдевач природног гаса (46,6 процената).
На Русију и даље отпада 17,3 процента природног гаса и 17,7 одсто у испоруци течног природног гаса.
С друге стране, ЕУ се истиче у чистој енергији, са просечном оценом од 8,1, у односу на 7,3 прошле године. Укупан енергетски ранг Европског савета за спољне односе такође узима у обзир факторе као што су енергетска ефикасност и наратив, што одражава колико ефективно нека земља наглашава своје напоре да пређе са фосилних горива, преноси билтен Агенције за енергетику.
На лествици води Финска са укупним резултатом 8,8, а следе је Естонија и Румунија, обе са оценом 8,2. Просек ЕУ је 6,6. Румунија је посебно изнела амбициозне енергетске пројекте, укључујући бушење природног гаса на мору, ветротурбине, проширење нуклеарних капацитета и повећање улагања у обновљиве изворе енергије.
Малта, Белгија, Ирска, Бугарска и Литванија класификоване су као „заостале”, које се у великој мери ослањају на увоз енергије и суочавају се са значајним изазовима у остваривању напретка у другим областима.
Припремила А.Ђ.
