ЕВРОПИ ПОТРЕБНА ВОЈСКА ДРОНОВА ЗА ОДБРАНУ ОД МОГУЋЕ РУСКЕ АГРЕСИЈЕ

Estimated read time 1 min read

26.06.2025 Скопље

Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус упозорио је да Европа мора хитно да развије капацитете за масовну производњу и употребу беспилотних летелица како би била спремна да одговори на евентуални оружани напад Русије. Према војним проценама, Русија би могла бити спремна за напад на неку од чланица НАТО-а у року од пет година, а њене снаге могу располагати са око пет милиона дронова. Због тога Европа мора имати веће капацитете у овој области да би могла да се одбрани.

Рат у Украјини изазвао је револуцију у употреби дронова у савременом ратовању, при чему се процењује да је чак 80 одсто губитака руске војске на линији фронта резултат дејстава украјинских беспилотних јединица. У зони фронта, познатој као „Долина смрти“, скоро ништа не може да се креће а да не буде детектовано и уништено дроном, а конвенционални тенкови у тој зони у просеку опстају свега шест минута. Очекује се да ће Украјина ове године произвести више од четири милиона дронова, док би земље попут Литваније у случају сукоба морале да произведу приближно три милиона дронова годишње.

Кубилијус је нагласио да европске земље не треба да складиште дронове који брзо застаревају, већ да изграде индустријске капацитете и тимове инжењера и пилота који могу брзо покренути производњу у случају кризе. НАТО земље још нису спремне за одбрану од масовних напада дроновима какве Украјина свакодневно трпи, па је неопходно убрзати улагања и иновације у овој области. Немачка је већ потписала уговоре за набавку већих количина дронова и тестира их са трупама, са фокусом на изградњу флексибилног система производње, а не на гомилање залиха које брзо застаревају.

Европска унија је у мају одобрила план инвестиција у одбрамбену индустрију у вредности од 150 милијарди евра, са циљем јачања заједничке производње и припреме за будуће безбедносне претње.

Поред развоја дронова, у Европи се развијају и напредне технике за одбрану од непријатељских дронова, укључујући пресретање дронова помоћу већих беспилотних летелица које их хватају мрежом, као и коришћење високофреквентних микроталаса за ометање електронике дронова. Ове одбрамбене мере су сложене и скупе, јер захтевају радарске системе високе резолуције, обуку особља и постављање на критичним локацијама. Ипак, оне су неопходне због све учесталије употребе дронова у војним сукобима и шпијунажи.

Овај развој показује да Европа мора брзо да се прилагоди новим ратним технологијама и да оснажи своје одбрамбене капацитете како би могла да се ефикасно одбрани од потенцијалних претњи, посебно од могуће руске агресије.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara