01.04.2025 Скопље
Председници и потпредседници парламената из 17 европских земаља, као и представници Европске уније, стигли су јуче у украјинску престоницу Кијев поводом треће годишњице догађаја у граду Бучи, преносе украјински медији. Председавајући украјинске Раде Руслан Стефанчук је напоменуо да су у Кијев дошли председници и потпредседници парламената Белгије, Велике Британије, Данске, Естоније, Исланда, Шпаније, Литваније, Летоније, Луксембурга, Норвешке, Пољске, Португалије, Словеније, Финске, Хрватске, Чешке и Шведске, као и представници Европског парламента, преноси агенција Укринформ. Према речима Стефанчука, њихова посета је снажан симбол подршке, солидарности и поверења.
„Ја сам захвалан мојим колегама због њихове спремности да подрже Украјину. Ми ценимо сваки гест, сваки састанак и акцију која нас приближава победи правде и трајном миру. Украјина осећа подршку својих партнера и то нас инспирише”, поручио је он.
Како је подсетио Укринформ, на јучерашњи дан 2022. украјинске снаге су преузеле од руских контролу над градом Буча, а том приликом погинуло је више од 380 људи.
Шефица европске дипломатије Каја Калас позвала је јуче Русију да покаже добру вољу и постигне договор о прекиду ватре у Украјини. Она је рекла да су гестови којима би Русија могла да покаже добру вољу враћање украјинске деце која су „депортована у Русију” и ослобађање ратних заробљеника, преноси Ројтерс. Говорећи уочи састанка европских министара спољних послова у Мадриду на тему рата у Украјини, она је такође позвала САД да изврше притисак на Кремљ да стави тачку на трогодишњи сукоб.
Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро рекао је да Русија дугује јасан одговор САД о томе да ли уопште жели да иде путем мира. Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски поручио је да је на украјинској влади да одлучи када и да ли ће дозволити распоређивање иностраних трупа на свом тлу.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто потврдио је да је затражио од украјинског министра енергетике Хермана Галушченка да обустави нападе на руску енергетску инфраструктуру која води ка Мађарској. „Баш сам недавно имао састанак са украјинским министром енергетике и замолио сам га да ми помогне да убедим оне који би у Украјини требало да буду убеђени да не нападају енергетску инфраструктуру која води ка Мађарској”, рекао је Сијарто.
Он је подсетио на то да је безбедност нафтовода и гасовода којима руски енергенти улазе у Европу једна од безбедносних гаранција које је Мађарској дала Европска комисија, те да званична Будимпешта и даље очекује да се то испуни.
Сијарто се осврнуо и на положај закарпатских Мађара, рекавши да Мађарска не види смисла у томе да тужи званични Кијев због кршења права мађарске заједнице у Украјини јер је, како је оценио, већина међународних судова политички пристрасна. Из руског Министарства одбране кажу да је кијевски режим наставио са нападима на руске енергетске објекте, што указује на неспособност да пристане на било какве обавезе у вези са решавањем сукоба у Украјини. Додаје се да је украјинска војска извела нападе на трафостаницу и високонапонске далеководе у Брјанској области, због чега је искључен високонапонски далековод од 10 киловата, што је довело до престанка снабдевања електричном енергијом.
Оптужбе стижу и са противничке стране. Украјински председник Володимир Зеленски каже да Русија, као одговор на предлог о прекиду ватре, свакодневно напада Украјину дроновима, бомбама, артиљеријом и балистичким пројектилима. Зеленски је рекао у прексиноћном видео-обраћању да је било руских напада и гранатирања Черкаске, Херсонске, Доњецке, Запорошке, Дњепропетровске, Сумске и Харковске области.
Припремила А.Ђ.
