01.06.2026 Скопље
Због наводног непоштовања вредности Европске уније, крајње десничарска наднационална партија Европа суверених нација (ЕСН) могла би ускоро да буде забрањена. ЕСН, у оквиру које је најзвучније име Алтернатива за Немачку, налази се на мети надзорног тела АППФ, задуженог за европске политичке странке – и оно је већ покренуло поступак. То би могло довести до тога да суверенистима буде одузето право на постојање, као и да изгуби финансијска средства. Поред АфД-а, чланице ЕСН-а су, између осталих, и француски Реконквисте Ерика Земура, пољска Конфедерација, мађарска Наша домовина, чешка Слобода и директна демократија…
ЕСН има укупно 27 посланика у Европском парламенту. Али европске партије су правно одвојене од посланичких групација парламента у Стразбуру, па су тиме посебни правни субјекти. Због тога посланичка група ЕСН не би морала да страхује од санкција. Ипак, АППФ, који је задужен за надзор, доставио је индикације које изазивају сумњу у поштовање вредности ЕУ од стране те организације. Документ од 300 страна, који садржи доступне чињенице, стигао је у Европску комисију. У њему се наводе судске пресуде против појединих чланица партије, као и објаве на друштвеним мрежама са антисемитском и анти-ЛГБТ реториком. „Политико” цитира шефа тог тела Паскала Шонара, који говори о „доказима” против чланица ЕСН-а. Међу њима се, поред поменутих, наводе и позиви на „реемиграцију” и приказивање хомосексуалности као педофилије. Посебан фокус, како се наводи, усмерен је на бугарску партију „Препород”. Она, према наводима, отворено сарађује са партијом руског председника Владимира Путина Јединствена Русија. Такође се тврди да стоји иза насилних протеста у Софији и напада на делегацију ЕК у фебруару 2025. године.
АфД се такође помиње у извештају надзорног тела. Указује се на класификацију немачке Савезне службе за заштиту уставног поретка, која је 2025. године партију означила као „доказано екстремно десничарску”, иако је ту одлуку блокирао Управни суд у Келну. Према суду, и даље постоји „снажна сумња” у антиуставне тенденције унутар АфД-а, укључујући наводе да се људи мигрантског порекла у оквиру АфД-а сматрају грађанима другог реда.
„Ко хушка против мањина, сарађује са непријатељима Европе и подстиче расизам, не сме бити награђен јавним новцем”, изјавио је европарламентарац Зелених Данијел Фројнд, осврћући се на то што су средства одобрена ЕСН-у у 2026. години износила, према подацима ЕП, око два милиона евра. И копредседник посланичке групе Левице у Европском парламенту Мартин Ширдеван позвао је на ускраћивање финансирања.
С друге стране, Дора Дуро, заменица лидера мађарског покрета Наша домовина, реаговала је на истрагу у објави на „Фејсбуку”, оцењујући је као „напад”. Према њеним речима, оптужбе против ЕСН-а представљају део већ уобичајеног обрасца „етикета” које се, како тврди, све чешће користе против националистичких партија широм Европе. Сличан наратив присутан је и у АфД-у, који већ дуже време упозорава на оно што види као системске политичко-правне притиске у Немачкој. Из тог угла, случај ЕСН-а уклапа се у ширу забринутост да би правни и институционални механизми могли бити коришћени као средство политичке елиминације. Као илустрацију тог ризика, странка подсећа на судбине ранијих конзервативних формација у Немачкој – Републиканске странке из осамдесетих и Савеза слободних грађана (БФБ) с почетка 21. века – које су годинама биле под сличним притиском и означаване као екстремистичке. Републиканци су чак добили све процесе пред судовима и доказ да су противзаконито процесуирани. Али – то је било после 10 година клевете, кад је странка већ била политички уништена и није играла никакву улогу.
Уколико поступак против ЕНС-а буде успешан, овај случај би постао преседан, јер је ојачани оквир ЕУ који регулише европске политичке странке у потпуности ступио на снагу тек недавно, крајем 2025. године. То би такође могло омогућити АППФ-у да покрене сличне поступке против других десничарских европских страначких савеза са антиимиграционим ставовима, укључујући Патриоте за Европу (ПфЕ), чији је један од оснивача 2024. године био бивши мађарски премијер Виктор Орбан. Критичари стога овај потез виде као новоразвијено институционално средство против антиестаблишментских снага на нивоу ЕУ.
Припремила А.Ђ.
