27.02.2025 Скопље
Пре неколико дана ЕК је представила нову визију европског пољопривредно-прехрамбеног сектора до 2040. године, ублажавајући своју претходну амбициозну еколошку политику, што је, како коментаришу медији, одговор на растуће протесте пољопривредника. Овога пута фокус је на поједностављивању прописа и претварању пољопривреде у привлачну професију, уместо на подизању еколошких стандарда уз коментар да се са овом променом ЕК прилично удаљава од своје претходне контроверзне стратегије „Од фарме до виљушке” као делу европског Зеленог договора.
Истовремено, постоје измене у политици које се највише тичу потрошача. Други спорни план из ранијег периода о обавезном означавању хране на предњој страни паковања (као што је систем „Нутри скор” или означавање бојом) овога пута одбачен је у корист истицања етикета које ће казивати купцима о пореклу производа и стандардима које произвођачи примењују а у вези су са добробити животиња.
Заузет је јачи став према стратешкој прехрамбеној аутономији Европе. Са нагласком на давању приоритета производњи основних пољопривредних производа како би се побољшао суверенитет европског тржишта.
Већој подршци ће моћи да се надају пољопривредници који активно доприносе безбедности хране, што је, како се истиче, позиција коју заступа Европска народна партија десног центра, којој припадају и комесар за пољопривреду али и председница комисије Урсула фон дер Лајен. Ово је једна од мера која директно иде у корист потрошача.
Међутим, са становишта пољопривредних произвођача нова стратегија нуди мало о истинској реформи Заједничке пољопривредне политике. Односно не виде се начини за спровођење праведније расподеле подстицаја у корист малих пољопривредника тако што би великим компанијама у аграру биле смањене исплате. Медији подсећају да је систем директног плаћања дуго био критикован због несразмерне подршке у корист великих фарми, али ни у новој стратегији се не назиру решења.
Такође, иако еколошки аспекти остају, они више нису централна тема у новом плану. Посебно не ревизија оквира употребе пестицида. Сада је већ свима јасно да је ранија стратегија, као што је њихова преполовљена употреба до 2030. године, тешко остварива. Медији подсећају да је уредба о одрживој употреби пестицида повучена још у фебруару 2024. услед све већег бунта деснице против европског Зеленог договора, али и распрострањених протеста незадовољних фармера.
„Начин рада се очигледно променио у правцу постизања неопходних смањења на другачији начин”, рекао је комесар за пољопривреду Кристоф Хансен током конференције за новинаре.
Одлука да се одустане од претходне политике уследила је након критика фармера који су тврдили да је стратегија продубила поларизацију у сектору пољопривреде. Уместо тога, нова визија има циљ да обнови пољопривреду, обезбеђујући да остане конкурентна и способна да пољопривредницима обезбеди фер услове за живот и рад.
„Потребан нам је приступ који награђује пољопривреднике, а не да врши превелики притисак на њих”, рекао је Хансен.
Како се истиче, најпре ће се почети са рационализацијом имплементације Заједничке пољопривредне политике, огромног програма пољопривредних субвенција који тренутно вреди готово трећину укупног буџета ЕУ.
Осигуравање праведног животног стандарда за пољопривреднике је још један кључни елемент стратегије.
Разлог је то што се многи произвођачи у европском пољопривредном сектору суочавају са финансијском неизвесношћу и високим ризиком од сиромаштва, нагласила је Комисија у документу. Да би ово било решено, извршна власт ЕУ планира да крајем ове године изради посебну стратегију која би мотивисала младе да се укључе у производњу хране, и то кроз лакши приступ земљишту, капиталу, али и кроз обуке за младе пољопривреднике.
Поред тога, наставиће се рад на побољшању позиције фармера у ланцу снабдевања храном јер се они често боре против моћних трговаца на мало. Реформа непоштене трговинске праксе укључиће мере за спречавање праксе према којој су произвођачи приморани да продају своју робу испод цене.
Комисија ће се такође залагати за строже усклађивање стандарда производње увезене робе са онима који важе за европске произвођаче. Највише у домену употребе пестицида и добробити животиња, а посебно када је реч о опасним пестицидима који су забрањени у ЕУ из здравствених и еколошких разлога и не би требало да се врате у европске продавнице преко производа који се увозе са трећих тржишта.
Припремила А.Ђ.
