ЕК СКОВАЛА РИЗИЧАН ПЛАН УПОТРЕБЕ РУСКИХ МИЛИЈАРДИ ЗАМРЗНУТИХ У БЕЛГИЈИ

Estimated read time 0 min read

04.12.2025 Скопље

Од­лу­ком ко­ја има не­пред­ви­ди­ве ме­ђу­на­род­не фи­нан­сиј­ске и по­ли­тич­ке по­сле­ди­це, Европ­ска ко­ми­си­ја (ЕК) иза­шла је ју­че са фор­мал­ним пред­ло­гом да ре­па­ра­ци­о­ни за­јам Укра­ји­ни, у из­но­су од 168 ми­ли­јар­ди евра ис­фи­нан­си­ра ослон­цем на око 210 ми­ли­јар­ди евра Ру­ске цен­трал­не бан­ке, по­ло­же­них у Бел­ги­ји, а „за­мр­зну­тих” на­кон по­чет­ка „спе­ци­јал­не вој­не опе­ра­ци­је” Ру­си­је у Укра­ји­ни, ја­ви­ле су аген­ци­је.

„Текст ко­ји ко­ми­си­ја под­но­си не ре­ша­ва на­ше за­бри­ну­то­сти на за­до­во­ља­ва­ју­ћи на­чин. Има­мо фру­стри­ра­ју­ћи осе­ћај да ни­смо са­слу­ша­ни”, оце­нио је бел­гиј­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Мак­сим Пре­во.

Пре­ма ју­че­ра­шњем пред­ло­гу ЕК, у окви­ру бу­ду­ћег кре­ди­та за ре­па­ра­ци­је, 115 ми­ли­јар­ди евра на­ме­ње­но је фи­нан­си­ра­њу по­тре­ба укра­јин­ске од­брам­бе­не ин­ду­стри­је (без об­зи­ра на те­ку­ће ми­ров­не пре­го­во­ре САД и Ру­си­је), док би 50 ми­ли­јар­ди евра тре­ба­ло да по­кри­је дру­ге бу­џет­ске по­тре­бе Ки­је­ва. Уз то, 45 ми­ли­јар­ди евра, из окви­ра ши­рег фи­нан­сиј­ског па­ке­та вред­ног око 210 ми­ли­јар­ди евра (за фи­нан­си­ра­ње Укра­ји­не до 2027) тре­ба­ло би да бу­ду ис­ко­ри­шће­не за от­пла­ту кре­ди­та Г7 Укра­ји­ни од 2024.

Шта је на­гна­ло ЕК да баш са­да иза­ђе са ова­квим пред­ло­гом, не­из­ве­сно је. Ко­ли­ко у сеп­тем­бру, ММФ је упо­зо­рио ЕУ по­во­дом пла­но­ва за „ре­па­ра­ци­о­ни за­јам”, осло­њен на за­мр­зну­ти ру­ски но­вац у Бел­ги­ји, на „би­ло ка­кве им­пли­ка­ци­је на ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни си­стем”. Ко­ли­ко по­чет­ком овог ме­се­ца, европ­ском иза­сла­ни­ку за санк­ци­је Деј­ви­ду О’Са­ли­ве­ну пре­до­че­но је у Ва­шинг­то­ну да САД на­ме­ра­ва­ју да вра­те Мо­скви ру­ску имо­ви­ну у ЕУ у слу­ча­ју би­ло ка­квог пот­пи­са­не ми­ров­не по­ве­ље, пре­нео је „По­ли­ти­ко”. Го­то­во исто­вре­ме­но, Европ­ска цен­трал­на бан­ка (ЕЦБ) од­би­ла је 2. сеп­тем­бра пред­лог иза­сла­ни­ка ЕУ да пре­у­зме уло­гу „зај­мо­дав­ца у крај­њој ну­жди” за при­жељ­ки­ва­ни за­јам за ре­па­ра­ци­је Укра­ји­ни. Од­но­сно да се ЕЦБ при­хва­ти ди­рект­не фи­нан­сиј­ске по­др­шке пла­но­ви­ма по­ли­тич­ке упра­ве ЕУ са „за­мр­зну­тим” ру­ским нов­цем. То зна­чи да у слу­ча­ју да сред­ства ЦБ Ру­си­је мо­ра­ју – под од­ре­ђе­ним, за Бри­сел не­за­ми­сли­вим окол­но­сти­ма (пре­кид ра­та, уки­да­ње санк­ци­ја…), сме­ста да се вра­те Мо­скви, ЕЦБ од­мах отво­ри сво­је кеш тре­зо­ре.

Ова иде­ја на­и­шла је на ре­зо­лут­ни от­пор Бан­ке са се­ди­штем у Франк­фур­ту. За ЕЦБ је из ви­ше раз­ло­га „не­мо­гу­ће” да при­сту­пи та­ко­зва­ном мо­не­тар­ном фи­нан­си­ра­њу, ре­че­но је у се­ди­шту ЕЦБ Евро­пља­ни­ма. По­нај­пре за­то што се то ко­си са ман­да­том ЕЦБ, да се не го­во­ри о мо­гу­ћим по­сле­ди­ца­ма по кре­ди­би­ли­тет те бан­ке.

„Обез­бе­ђи­ва­ње нео­п­ход­не ли­квид­но­сти за мо­гу­ће оба­ве­зе вра­ћа­ња имо­ви­не ру­ској цен­трал­ној бан­ци је ва­жан део мо­гу­ћег ре­па­ра­ци­о­ног кре­ди­та”, под­се­ти­ли су из ЕЦБ пред­став­ни­ка ЕК, пре­нео је лон­дон­ски „Фај­нен­шал тајмс”. Бри­сел ина­че од­ра­ни­је зна да ту ко­ли­чи­ну го­то­ви­не ка­се ЕУ (уни­је, зе­ма­ља чла­ни­ца и при­ват­ни фон­до­ви) за та­кву „екс­тра” на­ме­ну у овом тре­нут­ку не­ма­ју. Од­но­сно, да би за­ду­жи­ва­ње под та­ко кри­тич­ним усло­ви­ма – оба­ве­зе мо­мен­тал­ног вра­ћа тре­ћем ак­те­ру – ве­ро­ват­но би­ло ви­ше не­го па­пре­но.

Пра­зних ша­ка из Франк­фур­та, зва­нич­ни­ци ЕК по­том су гро­зни­ча­во кре­ну­ли у раз­ра­ду „ал­тер­на­тив­них пла­но­ва” да се ка­ко год зна­ју и уме­ју сна­ђу да би Укра­ји­ни да­ли нео­п­ход­не ми­ли­јар­де јер су ка­се та­мо из­гле­да по­при­лич­но пра­зне.

У јед­ном тре­нут­ку, пре ју­че­ра­шњег фор­мал­ног пред­ло­га, ЕК је раз­ма­тра­ла да Бри­сел и др­жа­ве чла­ни­це кре­ну да се зај­ме на ме­ђу­на­род­ним тр­жи­шти­ма уз ослон­це и на не­пре­ци­зи­ра­не „но­ве из­во­ре при­хо­да ЕУ”. Од тог „ал­тер­на­тив­ног пла­на” очи­глед­но се пре­ко но­ћи од­у­ста­ло.

Од­луч­на да сто­ји уз Укра­ји­ну „до­кле год и ко­ли­ко год тре­ба”, ЕК је ју­че иза­шла са фор­мал­ним пред­ло­гом, ко­ји са­да ула­зи у сле­де­ћи круг из­ја­шња­ва члан­ства у ЕУ. Пре­ма пр­вим на­ја­ва­ма, ЕК са­да на­ме­ра­ва да се у том по­сту­па­њу окре­не „Чла­ну 122” По­ве­ље. То за­то, да би из­бе­гла евен­ту­ал­ну „ми­ну” из Ма­ђар­ске или Сло­вач­ке при сле­де­ћем ше­сто­ме­сеч­ном из­ја­шња­ва­њу о про­ду­же­њу санк­ци­ја Ру­си­ји (ко­је под­ра­зу­ме­ва оба­ве­зно јед­но­гла­сје). На­и­ме, тај ши­ро­ко нео­д­ре­ђе­ни члан, ну­ди мо­гућ­ност де­ло­ва­ња ЕУ „из со­ли­дар­но­сти у кри­тич­ним вре­ме­ни­ма”, где је он­да до­вољ­на ква­ли­фи­ко­ва­на ве­ћи­на за од­лу­чи­ва­ње. На при­мер о про­ду­жет­ку санк­ци­ја Ру­си­ји. Ка­ко се ова­кви пла­но­ви укла­па­ју у ак­ту­ел­не ми­ров­не пла­но­ве и ис­так­ну­те на­ме­ре Ва­шинг­то­на пре­ма ру­ској имо­ви­ни, и ба­рем „де­лу санк­ци­ја”, не­из­ве­сно је.

У ме­ђу­вре­ме­ну, Бел­ги­ја се не пре­да­је, у над­гор­ња­ва­њу са ЕК по­во­дом ру­ског нов­ца на ра­чу­ни­ма „Јур­кли­ра” у Бри­се­лу. План ЕК је „фун­да­мен­тал­но по­гре­шан, угро­жа­ва те­ку­ће ми­ров­не пре­го­во­ре”, сма­тра бел­гиј­ски пре­ми­јер Барт де Ве­вер. Он исто­вре­ме­но зах­те­ва да ли­де­ри свих чла­ни­ца ЕУ пре са­ми­та 18. де­цем­бра пот­пи­шу „прав­но оба­ве­зу­ју­ће, без­у­слов­не, нео­по­зи­ве, по ви­ђе­њу, за­јед­нич­ке и број­не га­ран­ци­је” о по­де­ли ри­зи­ка от­пла­те ре­па­ра­ци­о­ног зај­ма Укра­ји­ни. Ко би ово од чла­ни­ца ЕУ пот­пи­сао пре 18. де­цем­бра, зна­ће се бр­зо.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara