31.07.2024 Скопље
Крајем ове године грађанима Србије требало би да буде омогућена услуга електронског боловања. То значи да ће пацијенти бити лишени обавезе да носе дознаке послодавцу јер ће те дознаке бити послате електронским путем.
Циљ увођења овог информационог система јесте да се пацијенти „поштеде” док су болесни, али и да послодавац добије информације када је његов запослени на боловању, а с друге стране, и да лекар може све да унесе и ажурира у систему, објаснила је Исидора Шмигић, менаџерка за регулаторну реформу НАЛЕД-а.
„Ова услуга једна је од оних на којој НАЛЕД ради заједно с Министарством здравља, а после е-боловања очекује се и примена е-картона, што би могло почети да се примењује од 2026. године“, најавила је она.
На тему увођења е-боловања и раније је било речи у јавности, посебно из угла злоупотребе боловања на радном месту. Дешавало се да су неки страни инвеститори, рецимо, у Нишу, пријављивали да је било превише боловања радника, након чега је Министарство здравља наложило инспекцију у здравственим установама где је било таквих боловања.
Подсетимо, Влада Србије усвојила је Програм дигитализације у здравственом систему Србије за период 2022–2026. године. Део тог програма чини и идеја о увођењу е-боловање, која подразумева да пацијенти што мање иду и бораве код свог изабраног лекара, а то значи и да могу онлајн да добију одобравање боловања, да не морају лично да иду код лекара по дознаке.
У УГС „Независност” поздрављају дигитализацију у здравству. Увођење е-боловања виде као олакшицу за лекарски посао, али сматрају да то неће умањити злоупотребе. Зоран Ристић, саветник за економска питања у „Независности”, истиче да је проценат таквих боловања занемарљив.
„Фирме свакако могу да спроведу процедуру контроле радника за које сумњају да злоупотребљавају боловања. Многа предузећа умеју да крше закон, да ангажују, рецимо, детективске агенције које уходе раднике. То је све у циљу њиховог застрашивања како не би ишли на боловања. С друге стране, ни запосленима се не исплати данас да иду често на боловање јер им се одузима 35 одсто од основне зараде. Тиме себи често и ускраћују могућност да зараде бонусе на које имају право само ако раде. Ти бонуси се крећу од 50 до 100 евра по месецу“, објашњава Ристић.
Иначе, постоје ситуације када послодавац у складу са законом проверава оправданост изостанка запосленог с посла због сумње да је реч о злоупотреби боловања. По Закону о раду, послодавцу је ионако омогућено да контролише запосленог. Наиме, када сумња у аутентичност спречености за рад, може да затражи да комисија испита случај. Уколико се утврди да заиста није оправдано отворено боловање, послодавац радника може да отпусти, а да се против лекара покрене поступак пред Лекарском комором.
Почетком прошлог октобра Влада Србије је, изменом Закона о здравственом осигурању, фактички забранила изабраним лекарима да одобравају дознаке на период дужи од месец дана да би спречила злоупотребе. О одсуствовању с радног места које би могло да траје дуже од 30 дана одлучује лекарска комисија. Светлана Будимчевић, из Уније послодаваца Србије, подсетила је раније да послодавци имају потребу да се заштите од лажних боловања, јер све то ипак иде на њихову и штету здравственог систему, а такво понашање даје и негативан пример свим осталим радницима.
„Када посумња на злоупотребу, послодавац може да се обрати и надлежној лекарској установи да се утврди да ли је било злоупотребе боловања. Може такође и кроз свој општи акт да пошаље запосленог на независну контролу, на пример, на неку приватну клинику, али такав уговор с клиником мора да има закључен раније, као и да о томе запослени унапред буду обавештени. Ако запослени одбије да оде на лекарски преглед, онда је то разлог за отказ“, навела је Будимчевићева.
У истраживању „Положај радника у аутомобилској индустрији у Србији”, које је недавно представио Центар за политике еманципације, испитаници су посведочили да уколико користе боловање, бивају кажњавани. Најчешће је казна ускраћивање бонуса присутности, али она укључује и различите врсте притисака, мобинг, претње отказом, пребацивање на захтевније позиције… Све наведено може се подвести под злостављање на радном месту, истичу истраживачи. Интервјуи су организовани с радницима у 10 фабрика које производе за светске компаније у области ауто-индустрије. Реч је о 94.876 запослених у аутомобилској индустрији, од којих је 50.119 запослено у производњи електронске опреме.
Припремила А.Ђ.
