18.06.2024 Скопље
Свака повреда наставника у простору у којем се очекује да он васпитава и образује дете, шири културу и буде уважавана личност – са етичког и психолошког аспекта је тешка повреда, изјавила је јуче Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете, поводом случајева насиља над просветним радницима у протеклих неколико дана.
Навела је да је министарство којим руководи заједно са синдикатима пре свих ових „немилих догађаја оценило да треба појачати санкције над свима који се усуде да учине било шта што је неадекватно” и додала да ће измене и допуне Кривичног законика регулисати да запослени у образовању имају исти статус као и адвокати, то јест да ће казне бити неупоредиво строже за било какву врсту напада на запослене у просвети. А заштитник грађана Зоран Пашалић саопштио је јуче да ће поводом све учесталијих случајева неприхватљивог понашања у школама који неретко резултирају насиљем, до краја седмице просветном врху доставити нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ).
Министарка просвете је рекла да је разговарала с наставницом биологије из ОШ „Јован Дучић” у Београду, коју је прошле среде физички напала мајка ученика, и да је у том разговору доминирало осећање угрожености и пада достојанства које је нането наставници, школи и читавом образовном систему. Славица Ђукић Дејановић је казала да намерава да поново разговара с повређеном наставницом када психолошке тензије и осећања повређености наставнице то омогуће.
На питање да ли ће дете чија је мајка напала наставницу имати последице и бити обележено због њених поступака, министарка је нагласила да дете никако не би смело да буде обележено због било каквог понашања родитеља, као и да ниједан члан породице не сме бити обележен због радњи другог члана породице. Нагласила је да дете мора да буде заштићено и да се „мере у вези са односом према детету предузимају”. Она је истакла да ако родитељи реагују агресивно, непримерено, лоше контролишу своју нервозу, напетост и незадовољство, дају модел деци као и да је „дете често жртва понашања родитеља, а да они о томе уопште не размишљају”.
Омбудсман Зоран Пашалић навео је да је ситуација у школама доведена до апсурда и да нешто мора да се мења.
„У супротном, што време више одмиче, ученици, наставници, али и родитељи биће препуштени сами себи, а то је сценарио који нико од нас не жели. Због тога ћу Министарству просвете предложити да се измени ЗОСОВ”, рекао је Пашалић.
Нагласио је да сва деца имају право да одрастају у здравом окружењу и да буду заштићена од сваке врсте насиља, али да морају да буду свесна да поред права имају и обавезе и да морају да поштују права друге деце и људи.
„Из свега што се догађало током и крајем ове школске године, закључујем да имамо епидемију непримереног понашања у школама, не само ученика већ и родитеља. Границе морају да постоје и морају да се поштују”, истакао је омбудсман.
У саопштењу заштитника грађана наводи се и да измене кровног закона које ће предложити „између осталог предвиђају детаљније санкционисање неприхватљивог понашања, али и увођење друштвено-корисног рада за ученике”.
Тешко да ће се друштвено-користан рад – увести, јер судећи по важећим прописима већ је уведен и дефинисан Правилником о обављању друштвено-корисног, то јест хуманитарног рада у установама образовања и васпитања. Друштвено-користан, то јест хуманитаран рад, по овом пропису, који је након последњих корекција ступио на снагу још у фебруару ове године обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено-одговорно понашање ученика доприноси се развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи. Те активности, према правилнику, већ се планирају и реализују у складу са годишњим планом заштите од насиља, као и у оквиру појачаног васпитног рада.
Неупитна је одговорност насилне мајке ученика којој се ставља на терет да је, незадовољна закључном оценом њеног сина, наставници биологије недопустиво претила, вређала је, чупала, ударала… Али шта је са одговорношћу школе, директора, наставника који ту мајку нису вратили са школског прага јер – у последњој недељи када се изводе предлози закључних оцена, у складу с прописима, нема разговора одељењских старешина и предметних наставника с родитељима ученика о оценама? Наиме, Правилник о оцењивању дефинише да „школа у последњој недељи првог полугодишта, као и последњој недељи наставне године не организује родитељске састанке и информативне разговоре са родитељима”. И тај правилник је на снази од 10. фебруара ове године.
„Ми смо предвидели да је крај године доста ризичан за професоре. Од следеће године то ће бити обавеза, да ниједан наставник никада не прима један на један родитеља у последњој недељи школске године, како би се избегле управо овакве ситуације“, каже министарка Ђукић Дејановић.
Ова изјава намеће питање зашто су правилници мењани, ако је у реду да се не примењују и ако се произвољно може тумачити почетак њихове примене, који је прецизно одређен, као и шта је до сада показала примена прописа који су унапређени, измењени и допуњени, да би се спречило и смањило насиље у школама. Није ли и до сада главни проблем био то што се прописима адекватно дефинисана решења не примењују ваљано у пракси? Занимало нас је и да ли је просветна инспекција поступала у ОШ „Јован Дучић” и да ли је утврдила неправилности у раду школе будући да није јасно зашто је мајци, која се недопустиво насилнички понела, уопште дозвољен разговор с наставницом биологије у последњој наставној седмици. Одговоре нисмо добили до закључења овог издања нашег листа.
Припремила А.Ђ.
