10.03.2026 Скопље
Према најавама из европских институција, које преносе медији у Будимпешти, Европска комисија ће 15. априла ове године представити, а потом и ставити на гласање предлог којим би се руска нафта у потпуности избацила са тржишта ЕУ до краја 2027. године. Према посматрачима у Мађарској, тај датум није изабран случајно, јер пада само три дана након парламентарних избора у Мађарској, која је последњих година један од најснажнијих заговорника одустајања од такве стратегије.
Иако је ЕК у децембру 2025. најавила да ће након гаса на ред доћи и нафта, чини се да сада први пут постоји јасан временски оквир и конкретан механизам примене. Уколико предлог буде усвојен, руска сировина би била постепено повучена са европског тржишта у наредне две године, а мера би остала на снази чак и у случају ублажавања или укидања санкција повезаних са ратом у Украјини. Другим речима, забрана би имала трајни карактер и не би зависила од будућих политичких договора са Москвом.
Овај потез, како оцењују аналитичари у Будимпешти, представља логичан наставак стратегије енергетске диверсификације покренуте након руске инвазије на Украјину. До краја 2025. године Европска унија је успела да смањи удео руске нафте у свом увозу на свега један проценат, што је драматичан пад у односу на претходне године. Тај резултат постигнут је комбинацијом нових уговора са алтернативним снабдевачима, повећаним увозом преко морских лука и убрзаним улагањима у обновљиве изворе енергије.
Међутим, док је већина држава чланица постепено напуштала руску нафту, Мађарска је кренула супротним путем. Пре почетка рата, њена зависност од руске сировине износила је око 61 одсто. До 2025. године тај проценат порастао је на чак 92 одсто, што практично значи да је привремено изузеће које је Будимпешта добила у оквиру ранијих санкционих пакета претворено у дугорочни пословни модел. Такав приступ отворио је питање да ли је Мађарска енергетску зависност користила као средство политичког позиционирања унутар ЕУ.
Посебно осетљиво питање јесте будућност нафтовода „Дружба”, кључне артерије за снабдевање централне Европе руском нафтом. Управо преко тог система Мађарска и Словачка добијају највећи део своје сировине. Испоруке су, међутим, поремећене од краја јануара, након што је украјинска страна саопштила да је руски напад дроном оштетио инфраструктуру у западном делу земље. Кијев је навео да би поправка нафтовода захтевала висок безбедносни ризик, док су Будимпешта и Братислава оптужиле Украјину за недовољну сарадњу и продужавање кризе.
Кључна правна димензија новог предлога лежи у механизму усвајања, наводе мађарски медији. За разлику од класичних санкција које захтевају једногласност свих држава чланица, забрана би била уведена у оквиру енергетског пакета и усвојена квалификованом већином. То значи да Мађарска и Словачка не би могле да ставе вето на одлуку. Исти механизам већ је примењен приликом усвајања забране руског гаса почетком ове године, када је велика већина држава подржала меру.
Иако су Будимпешта и Братислава најавиле могућност покретања судских поступака, познаваоци прилика у овој области тврде да евентуалне тужбе не би суспендовале примену регулативе. То практично значи да би компаније у овим земљама морале да се прилагоде новим правилима без обзира на правне спорове који би могли да потрају годинама.
„Политички тајминг најаве – три дана након мађарских избора, отвара додатна питања. С једне стране, Европска комисија избегава да постане фактор у унутрашњој кампањи у Мађарској, а са друге, новој влади, без обзира на њен састав, оставља се кратак период да се суочи са реалношћу нове европске енергетске архитектуре. Ако предлог буде усвојен, 2027. година означиће коначан раскид Европске уније са руском нафтом, што је корак који ће имати не само економске, већ и геополитичке импликације”, каже за „Политику” економиста Тамаш Гал и додаје да за Москву то значи губитак једног од најпрофитабилнијих тржишта, а за ЕУ даљу консолидацију енергетске независности.
Међутим, за поједине државе чланице, пре свега Мађарску и Словачку, предстоји период сложеног прилагођавања, у којем ће енергетска политика постати централно питање економске стабилности и политичког кредибилитета.
„Одлука која се припрема у Бриселу очито није само техничка мера у оквиру санкционог режима, већ симболичан и стратешки потез који ће дефинисати будући однос Европе према Русији и сопственој енергетској безбедности“, закључује наш саговорник.
Припремила А.Ђ.
