30.04.2024 Скопље
Европска унија и земље кандидати морају да буду спремни за проширење до 2030. године, изјавио је председник Европског савета Шарл Мишел и поручио да наредни талас проширења ЕУ представља геополитички императив и „нови састанак са историјом“.
Мишел је у Бриселу, на церемонији поводом 20 година од великог проширења ЕУ, која је одржана првог дана састанка министара унутрашњих послова ЕУ, истакао да је 2004. годину, када се десет држава придружило ЕУ, обележило поновно уједињење „подељеног континента“.
„Данас, 20 година касније, рат се вратио у Европу. Наредни талас проширења је поново састанак са историјом, то је поново геополитички императив“, рекао је Мишел.
Он је нагласио да је проширење камен темељац стратешког суверенитета ЕУ.
„И ми, земље кандидати и ЕУ институције, имамо много посла. Желео бих да поновим своје чврсто уверење да морамо бити спремни са обе стране на проширење до 2030. године“, рекао је Мишел.
Он је објаснио да за кандидате то значи спровођење неопходних реформи и решавање свих билатералних спорова, а за ЕУ реформу програма и бужета и процеса доношења долука.
„Тест наше генерације је да ову Европу, нашу Европску унију, учинимо јачом, суверенијом, утицајнијом, интегрисанијом и уједињенијом. Поново смо на прагу још једног историјског тренутка за нашу Унију. Имамо састанак са историјом. Зграбимо га са обе руке“, поручио је Мишел.
Он је подсетио да је од 2004. године ЕУ приступило 13 нових чланица због жеље да постану део „света слободе и просперитета“.
С друге стране, како је навео, ЕУ је као мотив имала моралну обавезу да одговори на „зов историје“, али је имала и и стратешки интерес.
„Велико проширење 2004. године било је трансформативни догађај за наш континент. За нове чланове, придруживање нашој породици ЕУ представљало је моц́ан мотор за вец́и просперитет, спектакуларан раст њиховог БДП-а је најбољи доказ“, рекао је Мишел и истакао да је велико проширење ЕУ дало већи глобални утицај.
С друге стране, како је навео, оптимизам који је владао 2004. године изгледа давно.
„Данас се суочавамо са три велика шока. Први шок са којим се суочава наш природни свет: климатске промене и биодиверзитет. Друго, шок технологије: дигитална револуција и вештачка интелигенција, и утицај на наша друштва. И треће, шок од хаотичне геополитичке транзиције“, навео је Мишел.
У том контексту навео је да је светски поредак уздрман, што се, како је рекао, дешава на европском тлу, где Русија води рат против Украјине.
Он тврди да су ЕУ, земље кандидати и Африка на мети хибридних напада Кремља који, како је рекао, има за циљ да сруши европски сан јер се плаши слободе и демократије на свом прагу.
Оценио је да су Европљани деценијама мир, безбедност и просперитет узимали „здраво за готово“ и постајали превише зависни од енергије из Русије, кључних сировина из Кине, па чак и од одбране из САД.
„Сада морамо да надокнадимо изгубљено време. Имамо стратегију: зове се европски суверенитет или стратешка аутономија. Суверенитет значи да постанемо јачи, утицајнији и да више контролишемо своју судбину“, рекао је Мишел и додао да се суверенитет заснива на три стуба.
Како је објаснио, први чине демократске вредности и принципи, други изградња јаке и конкуретне економије, а трећи је изградња одбрамбене спремности ЕУ.
„Сви разумемо да безбедност и одбрана нису теоретски и важно је да развијемо сопствене алате, сопствене способности и ојачамо наше индустријске одбрамбене капацитете. Морамо више улагати у Европу и развијати европске водеће пројекте, као што је на пример Гвоздена купола“, поручио је Мишел.
У Бриселу је јуче почео неформални састанак Савета ЕУ за опште послове, током којег ће министри унутрашњих послова ЕУ на низу радних сесија разговарати о процесу проширења ЕУ.
Како је најављено, тема ће бити и разговори о владавини права у оквиру процеса проширења са десет партнера са европском перспективом.
Припремила А.Ђ.
