24.02.2025 Скопље
Европа треба да годишње инвестира око 250 милијарди евра у одбрану да би могла да осигура своју безбедност без подршке Сједињених Америчких Држава, што је сума коју би Европска унија могла да обезбеди, с обзиром на своју економску снагу, наводи се у студији која је данас објављена.
У студији истраживачког института Бругел и немачког Института за светску економију Киел се наводи да би ова издвајања, која су еквивалентна 1,5 одсто бруто домаћег производа, омогућила Европи да мобилише око 300.000 војника.
Студија је позвала на ближу координацију и заједничке набавке земаља чланица, уз напомену да упркос финансијским средствима ЕУ, координација одбране унутар континента остаје главни изазов међу националним оружаним снагама.
Већина европских држава нашла се под повећаним притиском од америчког председника Доналда Трампа да повећају војне капацитете, док је његов министар одбране Пит Хегсет прошле недеље упозорио Европу да не третира Америку као „наивчину“, тиме што је чини одговорном за своју одбрану.
Председник Демохришћанске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц, који је фаворит за немачког канцелара на парламентарним изборима који ће бити одржани 23. фебруара, упозорио је јуче да постоји сумња на будуће присуство Вашингтона у НАТО-у, док је амерички саветник за националну безбедност Мајк Валц дао свим чланицама НАТО-а рок до јуна ове године да потпуно испуне циљ потрошње на одбрану од два одсто бруто домаћег производа.
Студија Бругел и Киел сугерисала је да би половина повећања европског издвајања за одбрану до четири одсто БДП-а годишње, могла да се финансира заједничким европским дугом и да се користи за заједничку набавку, док се остатак може покрити на нивоу сваке земље чланице.
У студији се наводи да је Москва значајно повећала своје војне капацитете од почетка рата у Украјини, укључујући и знатно повећање производње тенкова и оклопних возила.
Показало се да би Европи за 50 додатних бригада било потребно 1.400 нових тенкова и 2.000 борбених возила, што је број који би премашио тренутне залихе читавих немачких, француских, италијанских и британских копнених снага.
„У економском смислу, ово је изводљиво… То је далеко мање него када је била мобилизација за превазилажење кризе током пандемије ковида“, рекао је коаутор студије Гунтрам Волф.
Припремила А.Ђ.
