ЖЕЛИМО ИЗЛАЗАК ИЗ НАТО-А

19.04.2024 Скопље

Ле­ви­ца је је­ди­на истин­ска ле­во ори­јен­ти­са­на стран­ка у Ма­ке­до­ни­ји. Не­ка­да­шњи Са­вез ко­му­ни­ста Ма­ке­до­ни­је, ко­ји се да­нас пред­ста­вља као Со­ци­јал­де­мо­крат­ска стран­ка – одав­но је из­гу­био ком­пас. Чла­но­ви и сим­па­ти­зе­ри Ле­ви­це се­бе на­зи­ва­ју де­цом тран­зи­ци­је, а да иро­ни­ја бу­де ве­ћа, упра­во су бив­ши ко­му­ни­сти из­вр­ши­ли кри­ми­нал­ну при­ва­ти­за­ци­ју и иза се­бе оста­ви­ли пу­стош нео­ли­бе­ра­ли­зма.

„Де­сно ори­јен­ти­са­на ВМРО-ДПМНЕ са­мо је на­ста­ви­ла тај курс, пред­ста­вља­ју­ћи се­бе као је­ди­ну па­три­от­ску стран­ку, али је и да­ље гу­ра­ла зе­мљу у про­ва­ли­ју“, ка­же Би­ља­на Ван­ков­ска, кан­ди­дат Ле­ви­це на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма у РСМ.

Због че­га не­ки Ле­ви­цу на­зи­ва­ју про­ру­ском пар­ти­јом?

На­кон 33 го­ди­не на­вод­не не­за­ви­сно­сти, Ма­ке­до­ни­ја је у европ­ској суб­пе­ри­фе­ри­ји као за­пад­на ко­ло­ни­ја, са ста­нов­ни­штвом ко­је је нај­си­ро­ма­шни­је и нај­не­срећ­ни­је у Евро­пи, са огром­ним од­ли­вом мо­зго­ва… Упра­во на та­кву сце­ну до­ла­зи Ле­ви­ца, па ни­је ни чу­до да јој се да­ју раз­ли­чи­ти епи­те­ти са­мо да би је стиг­ма­ти­зо­ва­ли. Страх вла­да­ју­ћих ели­та и оли­гар­хи­ја, по­др­жа­них од за­пад­них фак­то­ра (ко­ји одр­жа­ва­ју тзв. ста­би­ло­кра­ти­ју због сво­јих ге­о­по­ли­тич­ких ин­те­ре­са), по­ка­зу­је се по­себ­но у од­но­су на ову но­ву и мла­ду стран­ку, ко­ја ру­ши та­бу те­ме и дру­штве­но-по­ли­тич­ки и еко­ном­ски ста­тус кво. Ми се за­ла­же­мо за из­ла­зак зе­мље из НА­ТО-а, пре­и­спи­ти­ва­ње ва­зал­ске по­зи­ци­је пре­ма ЕУ (ко­ја на­ме­ће иден­ти­тет­ске кри­те­ри­ју­ме уме­сто ко­пен­ха­шких због на­ци­о­на­ли­стич­ких сно­ва су­се­да), рас­ки­да­ње тзв. Охрид­ског спо­ра­зу­ма, ко­ји је увео би­на­ци­о­нал­ну др­жа­ву у ко­јој да­нас вла­да ти­ра­ни­ја (ал­бан­ске) ма­њи­не над ве­ћи­ном, отва­ра­ње спољ­не по­ли­ти­ке на све че­ти­ри стра­не све­та на осно­ву по­ли­ти­ке ми­ро­љу­би­ве ко­ег­зи­стен­ци­је и са­рад­ње на еко­ном­ском и кул­тур­ном пла­ну. У од­но­су на до­ма­ћу по­ли­ти­ку, сма­тра­мо да је по­тре­бан ком­пле­тан „ре­монт” др­жа­ве, по­чев­ши од до­но­ше­ња са­свим но­вог де­мо­крат­ског уста­ва, уме­сто да­на­шњег ок­тро­и­са­ног од стра­не за­пад­них сна­га. У без­бед­но­сној сфе­ри се за­ла­же­мо за вој­ну не­у­трал­ност, бли­жу ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу и со­ли­дар­ност са свим про­гре­сив­ним по­кре­ти­ма у Евро­пи и у све­ту.

Због че­га се за­ла­же­те за из­ла­зак зе­мље из НА­ТО-а?

Раз­ло­зи су ви­ше­слој­ни, али нај­пре без­бед­но­сни, де­мо­крат­ски и ан­ти­ми­ли­та­ри­стич­ки. Члан­ство у нај­моћ­ни­јем вој­ном са­ве­зу, ко­ји во­ди рат у Укра­ји­ни, ни­је до­не­ло ни­шта до­бро ма­лој и си­ро­ма­шној Ма­ке­до­ни­ји. Ми смо ме­ђу 18 чла­ни­ца ко­је из­два­ја­ју ви­ше од два од­сто од БДП-а, на­ла­зи­мо се на ли­ни­ји фрон­та, а оруж­је пла­ћа­мо сво­јим си­ро­ма­штвом. Зе­мљи ко­ја је си­ро­ма­шна, ко­ја има уну­тра­шње про­бле­ме на ет­нич­ком пла­ну, а још ви­ше на со­ци­јал­ном, члан­ство у али­јан­си не га­ран­ту­је ни­ка­кву без­бед­ност. Ус­пут, про­ме­на име­на је од­у­век би­ла због ула­ска у НА­ТО, а не у ЕУ. Као што ви­ди­те, због бло­ка­де Бу­гар­ске, али и због по­др­шке ко­ју та зе­мља до­би­ја из Бри­се­ла, Ма­ке­до­ни­ја не мо­же да поч­не пре­го­во­ре – док Укра­ји­на и Мол­да­ви­ја мо­гу. Има ли ту ика­квих стан­дар­да и здра­ве ло­ги­ке?

За­ла­же­те се и за по­ни­ште­ње Пре­спан­ског до­го­во­ра. За­што?

Пре­спан­ски спо­ра­зум је до­не­сен од нео­вла­шће­них функ­ци­о­не­ра, у кри­ми­нал­ном по­ступ­ку и под при­ти­ском САД, а уз то и кр­ше­њем Уста­ва и кри­вич­ног за­ко­ни­ка. Мо­ја је на­ме­ра да про­ме­ном Уста­ва вра­ти­мо име на до­ма­ћем пла­ну, а на ме­ђу­на­род­ном ис­ко­ри­сти­мо све ме­ха­ни­зме ко­је нам ну­де Беч­ка кон­вен­ци­ја и УН.

Ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те до­го­вор ал­бан­ских пар­ти­ја да не­ће фор­ми­ра­ти власт са по­бед­ни­ком ако се у Устав не уне­се и про­ме­на – из­бор пред­сед­ни­ка у пар­ла­мен­ту?

Ал­бан­ским по­ли­тич­ким фак­то­ри­ма очи­то ни­је до­вољ­на фе­де­ра­ли­за­ци­ја зе­мље, већ по­ли­ти­ком уце­на по­ку­ша­ва­ју да је и ли­ба­ни­зу­ју. Са­да, ка­да су до­би­ли и пр­вог ал­бан­ског пре­ми­је­ра, чи­ју функ­ци­ју вр­ши бив­ши ко­ман­дант ОВК Та­лат Џа­фе­ри, сле­де­ћа ам­би­ци­ја је да до­би­ју пот­пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке или и пред­сед­ни­ка, и то пу­тем уце­на у пар­ла­мен­ту. Већ 20 го­ди­на ДУИ и Али Ах­ме­ти су „кинг­меј­ке­ри” у до­ма­ћој по­ли­ти­ци, а ово је са­мо на­ста­вак те ам­би­ци­је.

Припремила А.Ђ.