22.04.2025 Скопље
Реформе у оквиру Уједињених нација доживљавају се као кључна и хитна потреба ако остане премиса да свет мора функционисати на принципима међународног права, у супротном се губи сваки смисао постојања Организације, а међународном поретку и поретку је дефинитивно стављена тачка.
У таквом потенцијално апокалиптичном колапсу система који ће неминовно наступити ако УН нестане, прве ће страдати мање земље, чији је једини начин да се одбране од хегемонистичке политике позивање на међународно право које гарантују управо УН. Македонија је најсликовитији пример непоштовања основних принципа међународног права (тј. императивног права), које су погазиле хегемонистичке тежње наших суседа, посебно влада Атине и Софије, приморавајући нас на болне, незаконите уступке на штету наше нације и идентитета.
Из тих разлога, од 9. до 23. септембра 2025. године у Њујорку, САД, одржаће се активности 80. Скупштине Уједињених нација, која ће ујединити светске лидере, организације цивилног друштва, креаторе промена, непрофитне организације и миротворце, како је најављено, „да разговарају о хитним глобалним изазовима, размењују идеје и сарађују на проналажењу решења за све људе у свету како би све земље биле боље место за све људе“. Први дан генералне дебате на високом нивоу биће 23. септембра 2025. Претходно, 22. септембра 2024. године, Генерална скупштина УН усвојила је Пакт за будућност (Резолуција А/РЕС/79/1), као и Декларацију о будућим генерацијама, као додатак овом Пакту и резолуцији.
Трансформација глобалног управљања, која обухвата, индиректно и директно, и реформске активности самих Уједињених нација, предвиђена је овим Пактом за будућност.
Реформа УН је питање од пресудног значаја за Републику Македонију и све друге мање државе у свету, како би њихов глас у много већој мери могао да буде изражен у доношењу одлука, на основу пуне примене међународног права. Али у међувремену, садашња администрација америчког председника Доналда Трампа, стицајем одређених околности, размишља о смањењу или чак потпуном укидању финансирања УН, па неке радикалније америчке струје цуре информације да се САД можда и потпуно повуку из УН!
Државе чланице УН састале су се 26. марта 2025. како би разговарале и договориле неформални интерактивни дијалог о примени Пакта за будућност, који покрива пет области: одрживи развој, међународни мир и безбедност, науку и технологију, омладину и трансформацију глобалног управљања, као један од корака ка обновљеном мултилатералном систему.
– Пакт за будућност је заједничка посвећеност праведнијем, одрживијем и сигурнијем свету. Али обећање има смисла само када се преведе у дело – нагласио је тада Филемон Јанг, председник Генералне скупштине Уједињених нација.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш је, са своје стране, истакао активности које су се одвијале од усвајања пакта, али и рад који тек предстоји усред „дуге листе изазова“, међу којима је и интензивирање сукоба.
„Геополитичке поделе и неповерење блокирају ефикасну акцију, а неки активно доводе у питање вредност међународне сарадње и самог мултилатералног система“, рекао је он.
Мале земље, као што је Република Македонија, кључне су за дугорочни опстанак Уједињених нација. Како почињу интензивни преговори о операционализацији Пакта за будућност – документа који ће бити у фокусу пажње на 80. заседању Генералне скупштине УН у септембру ове године – све су интензивнији захтеви за реформом, за реструктурирањем Организације Уједињених нација. Мале државе, углавном са популацијом од 10 милиона или мање, могу природно бити у неповољном положају у УН због своје величине и релативне моћи. Они захтевају већу тежину за свој глас и њихово учешће у доношењу одлука УН.
Али с друге стране, у марту ове године амерички сенатори су иницирали усвајање закона који би у потпуности повукао САД из Уједињених нација. Водећу улогу у томе имао је републикански сенатор Мајк Ли, који је предложио потпуно повлачење чланства САД у УН и свим њеним телима, укључујући и забрану учешћа у мировним мисијама УН. Он такође инсистира на заустављању финансирања УН. Иницијатива укључује и затварање седишта УН у Њујорку.
Али да ли Трамп заиста жели да прекине све односе САД са УН? Он је већ напустио две организације које подржавају УН, потписујући уредбе о повлачењу САД из Савета за људска права и Агенције УН за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку. Амерички председник сматра да су УН највећа бирократска организација на свету, која троши превише новца, углавном америчког, производећи само бескорисне резолуције.
Наиме, према подацима нове америчке администрације, САД годишње троше 18 милијарди долара на доприносе УН, плаћајући не мање од трећине буџета организације. Американци чешће подржавају свог председника. Према анкетама, две трећине Американаца негативно гледа на УН, а 20 одсто је већ спремно да подржи потпуно повлачење САД из УН.
Између тежњи и захтева малих држава и намера Трампове Америке лежи потреба да се УН истински трансформишу као глобална платформа за остваривање интереса и малих држава и интереса великих сила. Остаје да се види да ли ће реформа Организације представљати, како сматрају поједини експерти и аналитичари, „стварање нове структуре од нуле“, да ли ће се реформисати само Савет безбедности УН превасходно укључивањем нових сталних држава чланица у њега, или ће бити промењен начин гласања у Генералној скупштини.
Како год било и шта год да је, Организација Уједињених нација задржава огроман немерљив значај за Републику Македонију, као најкомпетентније место на коме су до сада износили њени ставови и захтеви, њени интереси и циљеви, а чини се да ће УН бити још важније за македонску државу, када дође тренутак, што није далеко од природног принципа њеног поштовања, да се ујуну цогенс“, који се односи на враћање имена Македонија и права на слободно изражавање и развој и македонског идентитета, језика, културе, ради очувања сопствене аутентичне историје, тако драстично погажене сада два „добросуседска споразума“ – Преспанским и Бугарским споразумом. Изузетан значај УН истакла је и председница Републике Македоније Гордана Сиљановска-Давкова, 13. марта 2025. године, директно истакавши да „када се праве компромиси са међународним правилима и принципима и међународним правом, долази до компромиса Уједињених нација, обезвређивања Повеље УН, а потцењивања међународног поретка“.
Према њеним речима, пропуштене су многе могућности за реформу УН, а застарели мултилатерални инструменти Уједињених нација више не могу да одговоре на актуелне геополитичке, економске, еколошке, демографске и технолошке изазове.
– Ретко када су нам Уједињене нације биле потребне толико као данас. Па ипак, ретко су Уједињене нације биле политички маргинализоване као данас. Опстанак Пакта за будућност зависиће од тога да ли ће државе испунити своје обавезе и одустати од двоструких стандарда. Пакт за будућност и Декларација за будуће генерације понудили су визију мултилатерализма који би могао на свеобухватнији и праведнији начин испунити три главна циља УН – мир и безбедност, људска права и одрживи развој – нагласио је шеф македонске државе.
Феномен „ерозије међународног права“ регистрован је већ неко време.
Председница Сиљановска је својевремено рекла да имамо све веће геополитичко ривалство, а међународно право је нагризено због двоструких стандарда.
– Неопходне су суштинске реформе које ће глобалне институције учинити легитимнијим, праведнијим, ефикаснијим и доследнијим у испуњавању Повеље Уједињених нација. Савет безбедности треба проширити, реформисати и демократизовати како би био одговорнији и одговорнији у одржавању међународног мира и безбедности, а Генерална скупштина би требало да заузме место које му припада као главно представничко тело не само за дебату већ и за креирање политике. Само тако ће Уједињене нације моћи да одговоре на актуелне геополитичке, економске, еколошке, климатске, технолошке и демографске изазове – нагласила је у марту председница Сиљановска-Давкова.
Према њеним речима, „питање које сада многи постављају није да ли ће Пакт за будућност бити успешан, већ да ли ће уопште преживети 2025. годину”.
– Да ли ће успети да опстане у новим геополитичким околностима и, ако успе, да ли ће бити референтна тачка за обнову Уједињених нација или ће се свести на још један амбициозан, али закаснели документ који прашину по архивама Ист Ривера? Зависи од две ствари. Прво, да ли ће државе испунити своје обавезе? И, друго, хоће ли напустити двоструке стандарде? Зашто двоструки стандарди? Зато што су Ахилова пета мултилатерализма. Селективна, а не универзална примена међународних правила и принципа доводи у питање универзалност самих принципа – истакао је председник.
Она је истакла да мале државе треба да буду најгласнији и највећи поборници овог Пакта за будућност.
– Шта нас чека ако пропустимо ову прилику? Да ли бисмо, уместо Уједињених, имали подељене нације, сведене на реликт прошлости, блокиране ветом и парализоване бројним кризама и изазовима? Да ли бисмо имали поделу света на зоне утицаја и интереса, паралелне поретке који би гравитирали око различитих геополитичких центара, сваки са својим системом вредности, правила и принципа, сваки са својим мерилом људских права и слобода? Да ли бисмо живели у свету без универзалних вредности и без свести и бриге за глобална добра и будућност још нерођених? То је нешто што не можемо себи да приуштимо – рекла је Шиљановска-Давкова.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 22. септембра 2024. године Пакт за будућност, који оцртава низ активности ове светске организације, као и свих њених других држава чланица и њихових лидера, у циљу изградње праведнијег и просперитетнијег света, за који ће бити потребна, пре свега, међународна сарадња заснована на поштовању међународног права. Нема сумње да Република Македонија већ има своје обавезе, како би изградила ту нову будућност човечанства и интегрисала се у њу. Али такође је неоспорно да друге земље већ имају своје обавезе да приступе истинској сарадњи са Републиком Македонијом кроз принципе међународног права, као равноправним чланом светске организације.
Припремила А.Ђ.
