24.05.2024 Скопље
Неопходно је да Србија у овој години реши питање Закона о пресађивању људских органа, као и да програм трансплантације добије национални приоритет, како би пацијенти на листи чекања могли да дочекају своју шансу за нови живот, речено је јуче на панел-дискусији „Трансплантација органа у Србији: зашто су на чекању закон и животи више од 2.000 људи?”, коју је организовало Удружење „Донорство је херојство”. Како је наглашено, закон о пресађивању органа је пуне три године на чекању, с обзиром на то да је Уставни суд у мају 2021. прогласио неуставним члан 23, који се односио на услове за даривање људских органа умрлог лица. Влада Србије је у мају 2023. усвојила измене и допуне закона и проследила их Народној скупштини на усвајање. Упркос ургентности теме коју закон заступа, поменути предлог и измене и допуне закона нису дошле на дневни ред, док је скупштински сазив у новембру 2023. распуштен, те ће бити потребно да закон о изменама и допунама поново прође комплетну процедуру. За то време Србија је на зачељу по броју урађених кадаверичних (са преминулог донора) трансплантација, за првих пет месеци ове године само два пацијента са листе су трансплантирана.
Из удружења су подсетили да су у претходне три године указивали на проблеме кроз различите активности – покренута је петиција за координисан приступ трансплантацијама, коју је подржало више од 13.000 грађана, упућивано је отворено писмо од стране више удружења пацијената из наше земље и региона председнику Александру Вучићу, тадашњој премијерки Ани Брнабић, као и министру здравља др Златибору Лончару.
Др Александра Влачић, директорка Управе за биомедицину Министарства здравља, истакла је да је по ступању новог закона на снагу предвиђено доношење Правилника о регистру лица која не желе да дарују своје органе, односно ткива. Особе које не желе да буду даваоци органа/донори изјаву могу дати код свог изабраног лекара у писаној форми или код овлашћеног државног службеника у Управи за биомедицину. Највеће препреке које онемогућавају већи број кадаверичних трансплантација у нашој земљи су недовољно развијена свест о значају даривања и трансплантације органа.
Мирјана Кецман, помоћница повереницe за заштиту равноправност, подсетила је да је повереница за заштиту равноправности још 2022, а затим и 2023. године, након одлуке Уставног суда, указала на неопходност што хитнијих измена и допуна закона како би се успоставио потпуни правни оквир и уредила трансплантација органа и ткива са умрлих особа.
Владица Илић, менаџер Правног тима Београдског центра за људска права, објаснио је да је у одлукама Уставног суда наглашено да законска претпоставка сагласности за даривање није супротна Уставу, али да је потребно прецизније и јасније уредити поједине делове поступка даривања.
Србија би требало да, као и све земље у окружењу, ратификује Додатни протокол уз Конвенцију о људским правима и биомедицини који се бави питањем пресађивања људских органа и који говори о томе да би воља умрлог лица о (не)даривању његових/њених органа увек требало да буде испоштована. Због тога би најцелисходније решење – које је у складу са Уставом Србије и поменутим протоколом – могло бити да се грађанима остави могућност да се било позитивно било негативно изјашњавају о томе да ли желе да буду дариваоци органа у случају мождане смрти.
Поред проблема са законом хроничан проблем је и координисан приступом трансплантационог система, с обзиром на то да је од почетка године било свега 11 потенцијалних донора. Поређења ради, у суседној Хрватској која има приближно исти број становника као и наша земља било више од 50 донора за исти временски период. Ивана Јовић, председница Удружења „Донорство је херојство”, навела је да се ово удружење континуирано бори да се што пре реши питање закона, као и да се исти по доношењу примењује, уз поштовање воље појединаца пре свега.
„У потпуности подржавамо идеју да регистар постоји у оба случаја, било да се грађани позитивно било негативно изјашњавају о томе да ли би у случају мождане смрти били потенцијални донори органа. Уједно, потребно је да пријављивање у оба регистра буде једноставно и лако доступно за све. Надамо се да ћемо овим панелом дати свој допринос Министарству здравља у решавању законске регулативе, али и да ћемо им кроз будуће активности бити подршка да програм трансплантације органа добије национални приоритет“, закључила је Јовићева.
Припремила А.Ђ.
