02.01.2026 Скопље
Научници из Научно-истраживачког института за природни гас, који делује у оквиру државног концерна Туркменгаз, предложили су нови метод за гашење гасног кратера Дарваза, неконтролисаног пожара који деценијама гори у пустињи Каракум у Туркменистану.
Предложено решење подразумева бушење новог бунара како би се природни гас преусмерио даље од кратера. Истраживачи сматрају да би такав приступ могао значајно да смањи, а временом и потпуно заустави доток гаса који одржава ватру. Уколико би план био успешан, Туркменистан би могао да умањи еколошку штету и сачува драгоцене енергетске ресурсе.
Званичници у Туркменистану последњих година све чешће описују пожар у Дарвази као озбиљан еколошки и економски проблем. Сагоревање метана доприноси емисији гасова и ефекту стаклене баште, док континуирано сагоревање представља расипање природног гаса у земљи која у великој мери зависи од извоза енергије.
Кратер, који се званично назива „Сјај Каракума“, налази се око 270 километара северно од Ашхабада, изнад структуре Чалџулба у оквиру гасних поља Зеагли-Дарваза. Пречника је око 60 метара и дубок приближно 20 метара, а настао је урушавањем истражног гасног бунара. Како би спречили да метан угрози локално становништво и животињски свет, научници су гас запалили, очекујући да ће ватра изгорети за неколико дана.
Међутим, пожар није престао и гас на тој локацији гори непрекидно још од 1971. године. Истраживања су показала да се испод кратера налази сложена мрежа танких гасних слојева на дубинама од 200 до 950 метара, који су повезани са воденим и густим стеновитим формацијама, омогућавајући миграцију гаса између њих.
Стручњаци упозоравају да је гашење пожара изузетно компликовано јер кратер не снабдева један једини резервоар, већ више међусобно повезаних гасних џепова. Ранији покушаји укључивали су спуштање безбедносних тимова Туркменгаза у кратер ради постављања опреме за контролу протока, али је утврђено да гас избија из више отвора, што је те напоре учинило неефикасним.
Инжењери су закључили да би затварање појединачних отвора могло да повећа притисак у другим деловима поља и изазове нова цурења. Због тога су научници сада, на основу ажурираних геолошких и производних података, предложили бушење експлоатационог и истражног бунара у пољу Чалџулба. Интензивним црпљењем гаса из најпродуктивнијег резервоара планирају да промене подземне притиске и преусмере гас даље од кратера.
Ако се стратегија покаже успешном, део преусмереног гаса могао би да се искористи у индустријске сврхе, чиме би се дугогодишњи проблем делимично претворио у економски ресурс. Ипак, стручњаци истичу да ће исход зависити од прецизног геолошког моделирања и пажљиве примене, и да судбина кратера Дарваза, упркос оптимизму, остаје неизвесна – као што је то случај већ више од пола века.
Припремила А.Ђ.
