05.06.2024 Скопље
Грађани Европске уније током избора за Европски парламент могу да изаберу да ли ће гласати у земљи у којој живе или у земљи порекла, али уколико одлуче да гласају у обе земље ризикују или затвор или казну од 15.000 евра.
Према подацима УН, до данас, око 13,7 милиона грађана ЕУ живи у земљи чланици која није њихова земља порекла, пише Еуобзервер и додаје да постоји неколико прописа који могу да обезбеде да 9. јуна не дође до дуплог гласања.
Како се наводи, уколико се неко одлучи да гласа у земљи у којој живи, мора да се региструје на „додатној листи“ у општини у коме живи, чиме се одриче права гласа у земљи порекла.
Рок за регистрацију био је до 1. маја, након чега је општина била у обавези да достави списак додатних бирача државним органима, а држава је, са своје стране, била дужна да обавести заинтересоване државе чланице.
Како се наводи, у теорији, то преношење података би требало да онемогући дупло гласање, али систем је неисправан, а информације се не прослеђују увек како би требало.
Према подацима Комисије ЕУ, уочи последњих избора за Европски парламент 2019. године, земље чланице ЕУ размениле су информације о 1,3 милиона бирача између фебруара и маја, што је само око 10 одсто потенцијалног броја бирача са правом гласа у иностранству.
Обрасци за регистрацију у општинама широм Европе и даље се разликују и нису увек компатибилни у свим државама чланицама ЕУ, иако Комисија ЕУ координира понашање и издаје препоруке и алате, а и на допунским списковима није уписано дупло пребивалиште тако да општине немају обавезу да прослеђују податке о њима, чак и ако поседују два пасоша.
Комисија је 2019. године предложила директиву, усвојену у парламенту са одређеним модификацијама 2021. године, под називом „Изборна права мобилних грађана Уније на изборима за Европски парламент“, чији је циљ био да заштити изборна права грађана ЕУ, али и да унапреди превенцију вишеструког гласања синхронизацијом календара за регистрацију и развојем јаснијег правног оквира.
Међутим, наводи се, ништа од тога није примењено на време за овогодишње изборе.
Било је регистрованих случајева превара гласања на европским изборима, попут 2014. године када данске власти нису на време проследиле податке о регистрованим бирачима шведским властима, а касније је откривено да је хиљаде грађана дало дупле гласове.
„Ово се раније није сматрало веома важним питањем, али када се људи организују око ових пракси, користећи превару гласања као политичку тактику, то је наравно демократски проблем“, рекао је политиколог Лоренс Смит са Универзитета Сорбона за ЕУобзервер.
Припремила А.Ђ.
