09.12.2024 Скопље
По избору Оксфордске издавачке куће, реч „труљење мозга” (brain rot) изабрана је за реч 2024. године, а како објашњавају представници ове издавачке куће, тај појам означава „затупљивање” мозга настало услед бескрајног „скроловања” на друштвеним мрежама. Сам израз садржи и забринутост у вези са утицајем прекомерне употребе неквалитетног онлајн садржаја, нарочито оних на друштвеним мрежама. Да разлози за забринутост постоје и у нашој средини говори и истраживање Републичког завода за статистику о информационим технологијама, које је показало да скоро 90 одсто домаћинстава у нашој земљи поседује интернет прикључак, а више од 80 одсто грађана има налог на друштвеним мрежама као што су „Фејсбук” и „Твитер”. До сличног закључка дошли су и истраживачи агенције ИПСОС, који истичу да више од 80 одсто особа старијих од 12 година има мобилни телефон, на коме у просеку проводи четири сата дневно – углавном на друштвеним мрежама. Међутим, научници који изучавају утицај интернета на друштво и појединца истичу да на глобалној информатичкој мрежи има изванредно корисних садржаја који стимулишу мозак, али и велика количина безвезних и нетачних информација, који токсично делују на наше ментално функционисање. Ако се фокусирамо само на ирелевантне садржаје и трагамо искључиво за лаком забавом, доводимо мозак у опасност од труљења – стварног и метафоричног.
Ана Мирковић, психолог и оснивач Института за дигиталне комуникације, подсећа да се интернет може користити на фантастично креативан, али и бесмислено некреативан начин.
„Ако сатима скролујемо палцем по екрану и тражимо искључиво лаку забаву на нету, количина безвезних садржаја временом ће довести до труљења мозга, а пажња и концентрација биће драстично смањене. С друге стране, интернет обилује фантастичним садржајима који стимулишу мозак и мотивишу нас да даље откривамо свет који нас окружује. Од нас зависи да ли ћемо бити пасивни примаоци информација или ћемо имати критички однос према њима или их користити у циљу проширивања нашег хоризонта знања”, каже наша саговорница.
Далибор Петровић, професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”, примећује да многе нове речи и тзв. речи године имају атрактиван призвук, како би скренуле пажњу јавности, а појам „труљење мозга” рефлектује утисак већине да живимо у зомбираном свету у коме људи не дижу главу од телефона.
„Ми полако препуштамо технологији да влада нашим животом и доноси одлуке уместо нас – почев од ГПС навигације у колима, па све до избора јеловника који нам сугеришу агенције за доставу хране, а тај тренд само ће се интензивирати доласком вештачке интелигенције. Међутим, ако бисмо ствари детаљније анализирали, дошли бисмо до закључка да цела једна моћна индустрија интензивно ради на нашем заглупљивању односно труљењу мозга – ми живимо у конзумеристичком друштву које је дошло до свог врхунца, ништа што је вредно и духовно више није вредно, већ је претворено у робу и профит. Што смо више на мрежи, боље нас упознају и произвођачи, и трговци, и политичари, а наше понашање надзире Велики брат, било да је он држава или родитељ. Због тога је претпоставка да ћемо интернет користити у креативне, а не у конзумеристичке сврхе веома антропооптимистичка”, каже наш саговорник и додаје да смо некада седели у кућама и проводили слободно време на једнако некреативан начин уз мали екран, али нисмо били видљиви у мери у којој су данас видљиве особе које не испуштају мобилни телефон из руку.
„Сада је наша везаност за технологију транспарентнија, јер се бебама већ у колицима дају дигиталне играчке како би биле мирне док маме спремају кућу или се друже са пријатељима. Међутим, проблем је у томе што деца, млади и одрасли интернет углавном не користе у креативне, већ у конзумеристичке сврхе – они нису креатори, већ пасивни примаоци садржаја, што доводи до труљења мозга. С друге стране, постоји снажна перцепција да живимо у небезбедном свету, која доводи до уверења да је боље да седимо у кући и дружимо се преко социјалних мрежа него да изађемо напоље. Глобално посматрано, стиче се утисак да се интензивно ради на нашем пасивизирању – родитељи дају таблет деци уместо да са њима возе бицикл у парку, трговци нам нуде онлајн куповину, држава нас мотивише да плаћамо рачуне онлајн… Осим тога, многи стручњаци друштвених наука слажу се са тезом да државама није у интересу да имају креативне и мислеће грађане, већ послушне грађане оријентисане на потрошњу и лаку забаву, који подржавају оне које нуде популистичка и готова решења”, закључује наш саговорник.
Припремила А.Ђ.
