27.06.2024 Скопље
Појачан васпитни рад с учеником због изгреда који је починио моћи ће да траје, не једну школску годину, него до краја основног или средњег образовања.
Премештање основца у другу осмолетку, као и удаљавање средњошколца из школе, оно што се колоквијално зове избацивање ученика, биће кровним просветним законом прописана обавеза, а не само најтежа могућа последица за ђачке преступе који се најстроже кажњавају. А спровођење друштвенокорисног или хуманитарног рада као мере појачаног васпитног рада биће детаљније дефинисано. Све то, под условом да творци образовних политика уваже сугестије заштитника грађана.
Омбудсман Зоран Пашалић доставио је Министарству просвете низ предлога за измене и допуне кровног Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ). Према сазнањима нашег листа, корекције предложене на девет страна тичу се понајвише чланова ЗОСОВ-а којима се дефинишу одговорност ученика (члан 83), васпитно-дисциплински поступак (члан 85) и васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученика (члан 86).
„Има ту доста предлога, а суштина је да се практично смањи администрирање, да се продужи рок за вођење дисциплинског поступка, а такође и да се код друштвенокорисног рада изабере такав рад који би допринео васпитању“, сиже је који Пашалић.
У низу предложених измена и допуна ЗОСОВ-а које је предложио, има оних које подразумевају само премештање постојећих одредаба. На пример, заштитник грађана је тражио да се у члан 83 допише реченица: „У оквиру појачаног васпитног рада са ученицима реализује се и друштвенокорисни, односно хуманитарни рад, а ближе услове, начин, садржину, дужину, место и време и друга питања за обављање друштвенокорисног рада прописује министар”, иако је то исто, само двема реченицама, већ записано у кровном закону, у 85 члану.
Правилник о обављању друштвенокорисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања већ годинама постоји. Након последњих измена ступио је на снагу у фебруару ове године. То кориговање је уследило у складу с променама сета просветних закона ради унапређивања васпитне улоге школе и превенције и сузбијања насиља, што су у више наврата наглашавали творци образовних политика. Све друштвенокорисне активности које се у актуелном правилнику предлажу, како ту и пише, треба да допринесу и васпитању и заштити од насиља, развоју толеранције, емпатије, међусобног уважавања, ненасилне комуникације…
„Да, али то су општа места. Ако је друштвенокористан рад у циљу васпитања деце за неко понашање које се односи на запослене у школи, не само наставни кадар него, на пример, теткице, што медији највише помињу, онда дете треба да гледа како оне раде, да им помаже, да схвати тежину њиховог посла“, илуструје омбудсман.
Ситуације сличне овој коју помиње Пашалић у претходној верзији правилника о друштвенокорисном раду у школама биле су предвиђене међу активностима које су се по старом могле одредити ђаку уз изречену васпитно-дисциплинску меру за теже повреде обавеза ученика (ту спада низ преступа, од уништавања имовине и преправљања евиденције школе до понашања којим се нарушава било чија безбедност). Међу тим мерама је, примера ради, била „помоћ домару и помоћно-техничком особљу у техничком одржавању школе (чишћење снега, лишћа)”, или: „помоћ запосленима ангажованим на одржавању хигијене око сређивања просторија у школи и упознавање с овим занимањем, као и заштитом на раду за послове које обављају (одлагање смећа, рециклажа)”. Важећим правилником предлози друштвенокорисних и хуманитарних активности нису баш тако експлицитно описани. Предложено је, рецимо, организовање еколошких и акција заштите животне средине и рециклаже, што би се могло протумачити као еуфемизам за скупљање ђубрета, сортирање отпада, помоћ чистачицама. Међу актуелним предлозима друштвнокорисних активности је и уређење простора школе или у локалној заједници, као што су паркови, спортски терени, дворишта, али ту се, како је појашњено, мисли на сађење дрвећа, цвећа, постављање кућица за птице…
Пракса показује, уверава Пашалић, да деца врло добро знају до које границе могу да иду, а да немају никакве санкције. На наш коментар да пракса показује и да су прописи добри, а да је њихово спровођење лоше, омбудсман каже да и он то мисли.
Према кровном закону који је на снази васпитна мера, која следује за лакше преступе, као и васпитно-дисциплинска, за теже изгреде, изричу се школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика. Новим правилником трајање друштвенокорисног или хуманитарног рада у оквиру појачаног васпитног рада продужено је са пређашњих 15 до 45 минута, на 30 до 60 минута до четири пута недељно у току четири седмице. Омбудсман је у документу који је упутио ресорном министарству предложио да се васпитне и васпитно-дисциплинске мере, а мере нису исто што и поступак, изричу док је сврсисходно и могуће, то јест „до окончања основне или средње школе”, уз једно разграничење – да средњошколцу не може да се изрекне мера за кршење ђачких обавеза или поступање супротно законским забранама у основној школи.
Припремила А.Ђ.
