14.01.2026 Скопље
Док се још чека објављивање коначних резултата ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији, и након више етнички мотивисаних инцидената у току протеклих празника, режим у Приштини предвођен Албином Куртијем наставио је с провокацијама упереним против Срба, за шта користи и тзв. косовску полицију. Тако су у току протеклог викенда полицајци под командом Приштине поново посегнули за забраном боравка и уласка на Космет особама из централне Србије. Овог пута на њиховој мети нашла се група нишких планинара која је крећући се територијом Косова и Метохије намеравала да пешачи преко Албаније, а реч је о члановима Удружења „Стазама славних предака”. Тзв. косовска полиција изрекла је забрану нишким планинарима на годину дана.
Седам чланова Удружења „Стазама славних предака” кренуло је 10. јануара из Пећке патријаршије према Драчу, на марш дуг 200 километара, поводом обележавања 110 година од повлачења српске војске преко Албаније. Након што су дошли на прелаз Кула, према Црној Гори, полицајци под командом Приштине саопштили су им о одлуку о забрани. Милан Лапчевић, један од учесника марша, како су пренели медији на српском језику на Космету, казао је да их је косовска полиција на путу од Грачанице до границе с Црном Гором неколико пута пресретала и проверавала. На прелазу Кула према Рожајама били су задржани пуна два сата, што је изазвало негодовање планинара.
Иначе, планинари су кренули на марш како би „подсетили јавност Србије какву су жртву поднели преци повлачећи се преко Албаније”, кад је страдало више од 240.000 српских војника и цивила. Намера је била да дођу до Скадра, посете Српско гробље и одају пошту страдалима, а да потом оду на Крф и присуствују академији којом ће бити обележено 110 година искрцавања српске војске и да затим на Виду положе цвеће у „Плаву гробницу”. Иначе, Удружење „Стазама славних предака” организовало је марш и пре десет година, на стогодишњицу повлачења српске војске преко Албаније.
Било да је у овом случају тзв. косовска полиција под командом Албина Куртија овако поступила не би ли послала поруку да јој је намера да забрани Србима свако сећање на историју и страдање нашег народа, било да постоји још неки разлог, тек овакав корак представља само наставак низа забрана улазака из централне Србије, које су очигледно етнички мотивисане. Тако је, на пример, тзв. министарство унутрашњих послова од јуна прошле године на више административних прелаза, посебно на северу Космета, односно Јарињу и Брњаку, увело забране за више Срба који су припадници МУП-а Србије и Војске Србије и раде у централној Србији.
Прошле године најмање 11 Срба „депортовано” је са прелаза, а изречена им је забрана уласка од две до пет година. На списку се нашао и Игор Поповић, тадашњи помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, који је претходно био затворен од стране косовске полиције, а након повратка у централну Србију изречена му је забрана уласка на територију Космета у трајању од две године. Кад је спровођење таласа депортација и забрана улазака на Косово и Метохију, где су Срби живели са својим породицама и на својим огњиштима, започело у јуну 2025. само у првих десет дана с административних прелаза који повезују КиМ с централном Србијом депортована су петорица Срба, припадника српске полиције и војске.
Одузета су им „држављанства” тзв. Косова. Улазак им је забрањен на пет година, а иако је оцењено да су ове одлуке донете без икаквих доказа и да дубоко задиру у људска права, Курти је наставио с овом праксом. Представници међународне заједнице нису реаговали, што је само било подстрек привременој приштинској власти да настави с овим видом протеривања. Главна мета су Срби који су радили у градовима централне Србије и који су свакодневно ишли на посао, где су свакодневно без икаквих проблема пролазили све процедуре.
Адвокатица Јелена Кривокапић тада је за „Политику” потврдила да се „против депортованих особа не води ниједан кривични поступак за било које кривично дело”, као и да је „одлука донета паушално, без икаквог поступка и без обзира на то што не постоје конкретни докази да су извршили било које кривично дело или да су на било који начин деловали против безбедности Косова”. Очигледно је, као и у многим другим ситуацијама, то био још један вид притиска на Србе и порука Приштине да нису добродошли.
У прилог догађањима у претходних неколико дана иде и најава тзв. министарства унутрашњих послова у Приштини о „закону о странцима” и „забрани саобраћања возила на овлашћење, које је режим на челу с Куртијем најавио за 15. јануар. Уколико ова одлука сутра ступи на снагу, погодиће више од десет хиљада Срба који живе на Косову и Метохији, а нису могли да добију косовска документа, али и све запослене који живе у централној Србији, а раде на Косову и Метохији, као и више хиљада студената који долазе на ПУ из централне Србије. Кад је реч о возилима која су регистрована на градове у централној Србији, а возе се на овлашћења, овом одлуком, када и уколико ступи на снагу, биће, према неким проценама, погођено најмање 75 одсто грађана на северу Космета.
Као покушај уношења немира и додатне забринутости међу Србе може да се протумачи и вест о томе да ће Приштински универзитет с привременим седиштем у северном делу Косовске Митровице наводно бити пресељен у ПУ Нови Пазар. Убрзо након што су ове наводе објавили поједини медији, огласила се проф. др Слободанка Перић, деканка Правног факултета и чланица Ректорског колегијума Приштинског универзитета, која је демантовала тврдње „наводног удружења које не постоји у правном систему Републике Србије”.
У саопштењу достављеном „Политици” Перићева, између осталог, наводи да је „реч о гнусној лажи и покушајима таргетирања Универзитета, те изазивања немира и несигурности”. „Ова реакција није упућена онима који су свесно и с намером писали и ширили ове неистине, јер им је истина добро позната, већ пре свега јавности, како би се спречило даље довођење у заблуду грађана и наношење штете универзитету. Категорички и недвосмислено одбацујем као гнусну лаж тврдње о наводном премештају универзитета из Косовске Митровице у Нови Пазар. Никада није донета таква одлука, нити се о било каквом премештају разговарало у било којем институционалном, формалном или неформалном контексту. Универзитет остаје у Косовској Митровици, ту где му је и место, као бастион знања, слободне мисли и један од стубова опстанка српског народа на Косову и Метохији”, наводи се, између осталог, у саопштењу Перићеве, која даље каже да „овакви напади представљају свесно таргетирање универзитета и његових чланица и делују као услуга онима који српском народу и српском образовању не желе ништа добро”. Иначе, на ПУ, у чијем је склопу десет факултета и наставу похађа око девет хиљада студената, по плану и програму Министарства просвете Републике Србије, после распуста, у понедељак је почела настава.
Припремила А.Ђ.
