01.10.2024 Скопље
У Србији се готово сваки трећи брак заврши разводом, а половина њих има децу око које би оба родитеља морала да брину и након стављања тачке на њихову емотивну причу. Нажалост, породично насиље и њихови висококонфликтни односи често компликују однос са децом. Због тога се дешава да након развода нека деца одбијају да виђају другог родитеља – било зато што су сведочила насиљу које је он починио, или јер желе да докажу емотивну лојалност родитељу коме сy поверена на старатељство и за кога процењују да је патио током трајања или завршетка брака.
Пракса такође говори да код неке деце долази до отуђења од родитеља коме није поверено старатељство, које се тумачи различито. Неки стручњаци сматрају да ово отуђење може бити узроковано личном одбојношћу детета према том родитељу, док други мисле да је оно узроковано намерним или ненамерним поступањем родитеља коме је дете поверено на старатељство (најчешће мајке), које доводи до нежељене одбојности детета према другом родитељу – најчешће оцу. Иако је коришћење концепта „отуђење од родитеља” изразито родно пристрасно и често се користи против мајки, постало је уобичајено да бивши партнери, судови, вештаци и социјални радници описују мајке које се противе контактима детета с насилним оцем или траже њихово ограничење као – осветољубиве, несарадљиве, подмукле, злобне и деструктивне, упозорили су ауторке правне анализе и истраживања судске праксе у Србији о концепту „Отуђење од родитељства” на јучерашњој конференцији за новинаре Аутономног женског центра (АЖЦ).
Како је приликом представљања овог истраживања истакла Тања Игњатовић, психолог у овом центру и једна од ауторки извештаја, анализирана су 24 судска предмета, односно парнице за поверавања деце и одређивање модела одржавања личних односа детета са родитељем са којим не живи, када постоји отпор или одбијање детета да има контакт са њим (и)ли тврдње да је дошло или би могло доћи до „отуђења детета од родитеља”, а у којима се помиње насиље у породици.
„У анализираним судским предметима, један од родитеља имао je тешкоће да оствари контакт са дететом. Иако су очеви оптуживали партнерке за негативни утицај на децу, у стручним налазима и мишљењима констатовано је да отац не увиђа свој допринос, односно да мајка не брани контакт са дететом, али и да мајчина забринутост за дете није оправдана, односно да је мајка одговорна за дечји отпор према оцу. Неким мајкама приписивана је одговорност за дечје одбијање контакта са оцем, чак и када је насиље према деци било учестало и окрутно. Анализом ових предмета, дошли смо до података да неке мајке извештавају да очеви ометају контакт деце са њима када она остају у кући са њима, као и да поједини очеви не враћају или задржавају децу након сусрета, али и да нека деца прелазе да живе код оца након што пријаве насиље мајке. Један отац насилно је одузео дете од мајке којој је оно поверено на старање и спречио сваки контакт и сва судска извршења, док је такђе једна мајка одвела децу у иностранство без најаве и сагласности бившег супруга, оца деце”, навела је Игњатовићева.
У 24 анализирана случаја, две трећине деце показало је отпор и одбијање контакта са родитељем коме није поверено старатељство, уз помињање насиља у породици, док су у трећини случајева деца показала отпор према виђању са другим родитељем, али нису спомињала породично насиље. Ова анализа показује да је у 66 одсто случајева отац био тај који је имао проблем да оствари однос са дететом, док је у 34 процента случајева то била мајка. Просечна старост деце када је поднета тужба је 9,2 године, док је просечна старост деце када је окончан поступак била 12,3 године.
„Половина до две трећине жена које су пријавиле насиље оптужено је за „отуђење” детета, а мајке оптужене за „отуђење” двоструко више пута губе право на самостално вршење родитељства у односу на очеве који су оптужени за „отуђење”. На тај начин, тврдње о насиљу у породици остају по страни и занемарене као неважни и прошли догађаји, а последице таквог занемаривања могу бити катастрофалне, од слободног контакта или поверавања детета насилном оцу, преко кажњавања мајки које не поштују судске одлуке, до смрти жене (и)или детета”, упозорила је Игњатовићева.
Припремила А.Ђ.
