09.12.2025 Скопље
„Бомба” је бачена на Брисел и мало шта ће од сада бити исто у трансатлантским односима. Експлозију није изазвао руски „буревесник”, већ Трампова Стратегија националне безбедности која је у оставила у шоку либералне елите, јер документ описује Европску унију као „антидемократску институцију”.
У тренутку када Бела кућа није могла да дарује бољи божићни поклон десним патриотским снагама, со на „европску живу рану” сипао је Илон Маск назвавши ЕУ „четвртим рајхом” јер је Брисел казнио „Икс” са 120 милиона евра због кршења транспарентности по Дигиталном акту о услугама. Поготово што су га у заштиту узели потпредседник Џеј-Ди Венс и државни секретар Марко Рубио, упозоривши ЕУ да би требало да подржава слободу говора, а не да напада америчке компаније.
Вашингтон је направио историјски заокрет у новој безбедносној политици у којој је као главног негативца означио свог традиционалног партнера – Европу. Стратешки извештај на 33 стране указује на надолазеће претње по САД, али овог пута је Бела кућа свој нишан уместо према Русији и Кини, окренула према ЕУ.
У стратегији се констатује да би Европа за две деценије могла постати превише слаба да би била поуздани савезник Америке, јер јој прети „цивилизацијско нестајање”. Оцене да би неколико држава савезника Северноатлантског пакта због имиграције могле постати већински „неевропске земље” изазвале су прави културни шок, али су биле и мелем за уши Москви.
Трамп је документ описао као „мапу пута” како би се осигурало да Америка остане „највећа и најуспешнија земља у историји човечанства”. Иако навикнути на његове критике према западној Европи, као што је то учинио у говору на Генералној скупштини УН, ипак су многи остали запањени документом. Бивши француски амбасадор у САД Жерар Аро каже да „запањујући део о Европи звучи као памфлет крајње деснице”.
„Оно што не можемо да прихватимо јесте претња мешањем у политички живот Европе”, рекао је председник Европског савета Антонио Коста јуче у говору у Институту „Жак Делор”.
Он је истакао да САД не могу да замене европске грађане у избору које су „странке добре, а које лоше. Имамо разлике у нашем погледу на свет, али ово иде даље од тога.
„Та стратегија и даље назива Европу савезником. То је добро, али ако смо савезници, онда треба да делујемо као савезници и поштујемо међусобни суверенитет”, рекао је председник Европског савета, додајући да САД остају важан савезник и економски партнер, али Европа треба да буде суверена.
Немачка влада је јуче одбацила критике упућене Европи које су садржане у новој америчкој Стратегији националне безбедности, и истакла Русију као претњу националној безбедности Немачке, изјавио је портпарол немачке владе. Помало увређен немачки министар спољних послова Јохан Вадефул каже да његовој земљи нису потребни „савети споља”.
Упадно је да у безбедносној стратегији САД као вишегодишња глобална претња некако у другом плану остају Русија и Кина. Бајденова администрација је Кину експлицитно наводила као главни изазов за спољну политику САД коју треба надмашити, а Русију обуздати. Трампова стратегија националне безбедности задржава језик „стратешке конкуренције” када се расправља о статусу Тајвана и позива на ближу сарадњу са партнерима и савезницима у Пацифику, али стратези овог пута умањују идеолошке разлике између Вашингтона и Пекинга, стављајући економију и трговину у први план у билатералним односима.
За разлику од Бајденове оцене из 2022. године Трампова стратегија Русија се више не дефинише као акутна претња међународном поретку и безбедности. У новом документу се сада наводи као кључна тачка „поновно успостављање услова стабилности унутар Европе и стратешке стабилности са Русијом.” Да Трамп у Москви не види непријатеља показује и оцена у којој се каже да je потребно „прекинути перцепцију НАТО-а као савеза који се перманентно шири”.
Многе тачке у Стратегији националне безбедности подсећају на критике ЕУ које је потпредседник САД Џеј- Ди Венс сасуо у лице запањеним европским челницима на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару. Тако се у документу о проблемима са којима се суочава Европа указује на „цензуру слободе говора и сузбијање политичке опозиције, смањење стопе наталитета и губитак националних идентитета и самопоуздања”. С друге стране, извештај о глобалним изазовима за САД, коју председници обично објављују једном у мандату, поздравља растући утицај „патриотских европских партија” и каже да „Америка охрабрује политичке савезнике у Европи да промовишу овај препород духа”.
Масков порука да би после казне која му је изречена од 140 милиона долара ЕУ требао да буде укинута, јер се налази надомак увођења тоталитарне контроле била је прилика за Брисел да критикује америчку стратегију. Председник Европског савета Антонио Кошта је оценио да је визија слободе говора различита у ЕУ и САД: „Не би било слободе говора ако се слобода информисања грађана жртвује да би се одбранили техно олигарси у Сједињеним Државама”, рекао је Кошта.
„Вашингтон пост” у анализи нове безбедносне стратегије проналази елементе које су два спољнополитичка истраживача, Тара Варма и Софија Беш, назвали Трампов „ревизионистички трансатлантизам”. По овој доктрини, „ултранационалистичка Белa кућа” и европски нативисти („рођени” припадници нације, а не имигранти) могли су да раде на поновном преговарању о вредностима и интересима који уједињују Сједињене Државе и Европу.
Али остваривање таквог стратешког програма неминовно би водило ка демонтирању Европске уније какву данас познајемо, што је сан Виктора Орбана и Алис Вајдел из АфД, али и осталих патриотско-десничарских лидера.
Припремила А.Ђ.
