09.05.2024 Скопље
Ћу Гуоџу на чело компаније „Србија Циђин копер” у Бору дошао је у марту прошле године. Претходно је био главни за пословање свих компанија „Циђин мајнинг групе” у свету.
У току преузимања РТБ „Бор” био је задужен да надгледа све процесе, као и формирање две кинеске фирме у Србији и почетак радова у рудницима у Бору и Мајданпеку. Сећања на први долазак у Бор повезује са атмосфером коју је тамо затекао пре пет година.
„Први утисак био је као да је стално ноћ, људи се од загађења скоро нису видели. У топионици није било филтера, штетни гасови ишли су директно у ваздух. На улицама је било мало људи и аутомобила”, каже Ћу Гуоџу.
Данас, по речима генералног директора „Србија Циђин копера”, фирме у чијем је већинском власништву некадашњи борски гигант, живот у том граду изгледа другачије.
„Први период пословања у фази изградње и техничке реконструкције био је најтежи, као и период пандемије вируса корона. Наши људи су превазишли тешке услове како бисмо успешно радили. Након те прве фазе и српска и кинеска страна се труде да производња тече нормално. „Циђин мајнинг група” цени пословање у Србији јер садашња производња овде чини више од 50 одсто укупне производње свих рудника које имамо у иностранству. Планирамо да у Бор и Мајданпек уложимо још од пет до шест милијарди долара у наредних пет година“, рекао је Гуоџу.
Према доступним информацијама за првих пет година уложили су више од 2,6 милијарди долара, чиме су премашене уговорне обавезе.
„Бор је раније личио на једно велико одлагалиште. Сада смо засадили много зеленила и цвећа. Што се ваздуха тиче, годишње је било 200 дана прекорачења параметара емисије штетних честица у ваздуху, сада је ваздух чист и лакше се дише. Раније су отпадне воде директно испуштане у реку, без пречишћавања, а сада се вода која се користи у руднику враћа у производњу. Најочигледнија промена је у економији. За један град су најважнији људи, а ми смо успели да допринесемо да се људи враћају овде из иностранства, рађа се више деце, више је осмеха на лицима, локална заједница је срећнија“, додао је Гуоџу.
Реконструкција и модернизација топионице бакра и нова флотација у руднику „Велики Кривељ” су највеће инвестиције. А за то шта је све урађено и у којој мери је то утицало на квалитет животне средине, Гуоџу је изјавио да су само у топионицу уложили 360 милиона долара, од конвертора до уређаја за пречишћавање отпадних гасова, вода и киселине, па до модерне и аутоматизоване механизације. Велику пажњу уложили су и на обуке запослених и побољшање услова рада у целој компанији. Пре пет година су прекорачене све границе емисије сумпор-диоксида у ваздуху, а након ових инвестиција, укључујући и уградњу филтера и хауба, изградњу постројења за одсумпоравање, вредности сумпор-диоксида су десет пута ниже од дозвољене границе. Ниједан дан у прошлој години, као ни у овој, нису имали прекорачења. Само у систем за пречишћавање емисије гасова уложили су 220 милиона долара.
„У Бору и Мајданпеку изградили смо систем за пречишћавање отпадних вода из језера Робуле, које зову „црвено језеро”. Оно сада практично не постоји. Наша индустријска вода се увек враћа у производњу, претходно се она прерађује у фабрици за третман отпадних вода и даље циркулише“, додао је Гуоџу.
„Најтежи проблем је Борска река, то је дугорочни проблем и план већ имамо, али морамо да разговарамо са челницима града Бора и Владом Србије. Река је одавно загађена отпадним водама, не само из рудника. Хоћемо најпре да направимо резерват за пречишћавање градских отпадних вода, а то није наша обавеза па је неопходно да сарађујемо с надлежнима у Србији. Ту је и Кривељска река, поред које смо изградили нови колектор и желимо да га повежемо с Борском реком. Стари колектор Кривељске реке, који је изграђен у време РТБ-а, у лошем је стању и не може се користити, а и његов пречник је мали, па смо прошле године након великих киша имали проблем. Толика вода није могла да буде прихваћена па је село Кривељ било у ризику од поплава. Зато смо одлучили да сву ту воду преусмеримо у дно кривељског копа и тако смо сачували село. То је био озбиљан аларм да је потребан нов колектор. Његове димензије су сада четири пута веће, а у изградњу је уложено 80 милиона долара“, изјавио је Гуоџу.
Припремила А.Ђ.
