28.03.2025 Скопље
Родни јаз у платама је један од најизраженијих облика неједнакости на радном месту. Жене у Србији зарађују 8,8 одсто мање од мушкараца, у Хрватској 11,2, а у ЕУ у просеку 13 процената, што значи да за исту зараду морају да раде бар 35 дана дуже од колега на истом радном месту.
Родна неједнакост у платама је феномен који има далекосежне последице по економску безбедност жена, њихових породица и друштво у целини, наводи АФА, која је у оквиру пројекта „WЕ Empоwеr” припремила бесплатан онлајн приручник за оснаживање жена у борби за једнакост плата.
Образовање и подизање свести о овом питању су важни кораци ка истинској једнакости и управо то је оно на чему АФА – All for All као координатор и МОДЕ 1 партнер из Хрватске и траје од 1. априла 2024. до 31. марта 2025. године.
Током теренских активности спроведена је мини-анкета захваљујући којој је добијен основни увид у општу упознатост младих жена из Србије и Хрватске са темом једнакости плата и у лично искуство везано за дискриминацију на радном месту. Чак 69 одсто њих из Србије, односно 83 одсто из Хрватске је рекло да знају за право на једнаке зараде за исти рад или рад исте вредности, али законе који штите ово право зна свега 22, односно 25 одсто испитаница.
– Истраживања су показала да, што се тиче професије, највећу дискриминацију доживљавају жене техничари и професори. Још једна интересантна чињеница је да што је већи послодавац, то је већи удео запослених који су дискриминисани – истакла је Драгана Радошевић испред координатора пројекта организације АФА.
Родни јаз у зарадама један је од највидљивијих облика неједнакости на радном месту.
Жене су већином у ниже плаћеним пословима и то се назива терминизација професије. У професијама у које улази све више жена долази до снижавања вредности тих послова и плата. То се дешава зато што су жене када су током 20. века улазиле на тржиште рада, улазиле претежно у услужне делатности. Мушкарци су наставили да се баве науком, инжењерством…
У последњих 10 година, факултет има завршен сваки четврти мушкарац и свака друга жена старости између 25 и 30 година. То је светски тренд, све више жена завршава факултете, све их је више на универзитетима, постају све образованије, а опет смо у ситуацији да имају ниже плате, изнето је на једној од сесија Консултативног састанка.
– Разлика у платама почиње да се примећује и расте оног момента када прелазимо на месечни систем плата. Послодавац има очекивања да има запосленог који ће дугорочно бити ту, и њих ће месечно плаћати више. Код мушкараца и жена у млађем узрасту када тек почињу да излазе на тржиште рада разлика у платама је скоро неприметна. Међутим, доласком првог детета приходи жена и њихов капитал за даљи развој неповратно опадају у односу на мушке вршњаке. Разлика се све више повећава са сваким следећим дететом. Код мушкараца више предности имају они који постану родитељи – истакла је представница МОДЕ 1 у пројектном тиму Дора Декорти.
Када је у питању дискриминација на радном месту, у просеку је једна трећина испитаница била изложена некој врсти дискриминације на радном месту у току своје каријере, укључујући и друге видове дискриминације поред родне.
Уколико се осврнемо на стање у Европи, постоје значајне разлике у нивоу свести о правима на родну равноправност између различитих делова Европе.
У нордијским земљама, попут Шведске, Данске и Финске, више од 80 одсто грађана познаје законске регулативе које гарантују једнаке зараде за исти рад. Овај висок ниво свести резултат је свеобухватних политика, снажног друштвеног дијалога и активних јавних кампања. Западна Европа, укључујући Немачку, Француску и Белгију, прати овај тренд с нивоом свести од 60–70 одсто, захваљујући активном деловању синдиката и регулаторних тела.
Насупрот томе, у централној и источној Европи, укључујући Србију и Хрватску, свест је знатно нижа, са просеком од око 35 одсто.
Припремила А.Ђ.
