04.10.2024 Скопље
Незапосленост младих је ове године смањена за око 4,41 одсто, односно за 3.257 младих, док је од 2014. године незапосленост омладинаца нижа за 124.000. Укупан број незапослених младих је 72.269, што представља 18,63 одсто од укупног броја људи који су без посла у Србији.
Највећи број младих незапослен је у региону централне и западне Србије (36,61 одсто од укупног броја незапослених младих) и региону јужне и источне Србије (28,52 одсто од укупног броја незапослених младих). Подаци показују да велики број запослених младих (готово петина – 17 одсто) ради без уговора, а да се тек 28 одсто незапослених младих региструје у евиденцију Националнеслужбе за запошљавање. Такође, три од пет младих особа нису запослене на позицији за коју су се школовале.
Млади и даље верују да је за добијање посла најважније да имају лична и породична познанства („везе”), као и активизам у политичкој партији, у значајно већој мери од формалног или неформалног образовања, показали су резултати највећег годишњег истраживања младих у Србији – Алтернативног извештаја о положају и потребама младих, који од 2017. године објављује Коровна организација младих Србије. Овогодишње истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2024. године.
„Највећи број младих сматра да је за пристојан живот у Србији потребно више од 130.000 динара месечно иако је просечна зарада значајно нижа од тога. Забрињавајући је податак да скоро трећина младих сматра да никада неће моћи да купи своју некретнину. Као и ранијих година, високи су проценти младих који планирају да се одселе или то желе, али нису још у процесу планирања, а најважнији разлози за то су виши стандард живота и достојанственији живот“, наводи се у извештају КОМС-а.
Истраживачи су питали младе и да ли су користили одређене услуге које нуди Националне службе за запошљавање и добили су следеће одговоре: око две трећине незапослених младих није користило наведене услуге службе.
На питање да ли су запослени на позицији за коју су се школовали, млади у 61 одсто случајева одговарали су да нису, 18 одсто њих је донекле запослено на позицији за коју се школовало, а само 21 проценат младих ради на позицији за коју су стекли адекватно образовање, што је нешто мање него прошле године. И даље остаје закључак о неусклађености тржишта рада са образовним системом, лошим процесима професионалне оријентације младих.
Припремила А.Ђ.
