07.06.2025 Скопље
Од 2002. до 2022. године број новорођене деце у нашој земљи пао је за 18 процената, док је број ученика у доуниверзитетском образовању смањен чак за трећину. Међутим, пад броја ђака у основним и средњим школама није равномеран – док просечан број ученика у београдским школама износи 453, дотле у школама источне и јужне Србије је 96. Све демографске пројекције говоре да ће се ови трендови наставити, јер су осим пада броја новорођене деце, у нашој земљи интензивне интерне миграције становништва ка већим местима, као што су Београд и Нови Сад, док мања места одумиру и уписују све мањи број ученика. Осим тога, Србију карактеришу и интензивне екстерне миграције, па процене говоре да око 15 одсто грађана наше земље живи у иностранству, а популација емиграната константно расте, истакла је др Драгица Павловић Бабић, професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, на симпозијуму „Школа без ђака – депопулациони трендови и паметне политике у образовању”, који је јуче одржан на 73. конгресу психолога Србије.
„Разлике у броју ученика у основним школама су толико велике да то постаје један од горућих проблема образовног система. Статистика говори да у 60 одсто школа у Србији иде пет одсто ученика, односно да су оне готово празне и налазе се пред гашењем. Чак су и у Београду, у којем живи готово четвртина грађана наше земље, имали неке основне школе које су биле угашене, јер су уписивале мали број ђака. С друге стране, постоје школе које имају у одељењу 30 и више ђака. Додатни проблем представља чињеница да су некада родитељи морали да уписују децу у школе којима територијално припадају, али се све променило када је родитељима законски дозвољено да уписују децу у школе у које желе. Такође, постоји велики број школа са мање од педесет ученика у генерацији и оне се углавном налазе у мањим местима”, навела је професорка Павловић Бабић.
Демографски трендови не утичу само на број ђака, већ и на наставни кадар, па се просвета већ сада суочава са драматичним недостатком наставника природних наука и енглеског језика. Подаци о броју уписаних бруцоша на тзв. наставничке факултете, то јест високошколске установе које школују наставнички кадар, говоре да се прошле године у Новом Саду на смеру наставника хемије није пријавио ниједан кандидат, док се у Београду пријавио један бруцош. За наставника математике на Математичком факултету пријавило се само 14 кандидата.
„Оно што треба да нас забрине јесте релативно висок проценат младих у Србији који спадају у тзв. НЕЕТ категорију (нити ради нити се школује). Бројке говоре да чак 15,8 одсто младих, узраста од 15 до 29 година нити ради, нити се школује – просек за Европу је 11,7 одсто. Због тога се морамо борити за образовну будућност сваке младе особе, јер бројке говоре да велики број Рома „испада” из школског система. Такође, дуално образовање које младе усмерава ка одређеном послодавцу доста сужава животне изборе младих, јер се деца уско специјализују за рад у фабрикама, углавном за ниске плате. Деца из осетљивих група по правилу имају нижи школски успех, а последњих година суочавамо се са повратком деце са сметњама у развоју из основних школа у којима су обухваћени инклузивним образовањем и враћају у тзв. специјалне школе, у којима се осећају емоционално прихваћенима”, нагласила је др Драгица Павловић Бабић.
Она је навела да подаци говоре да деца са физичким и менталним сметњама имају просечан школски успех 2,03, што значи да готово из свих предмета имају двојке, а просечан школски успех деце са тешкоћама у учењу је 2,28.
Говорећи о демографским пројекцијама, др Драгица Павловић Бабић је истакла да ће се становништво Србије и у будућности смањивати, али тај пад неће бити равномерно дистрибуиран – мањи пад становништва биће у оним деловима наше земље које привлаче унутрашње мигранте, као што су Београд, Нови Сад, Ниш и Суботица, а највећи пад прогнозира се у западној, источној и југоисточној Србији – од 30 до 40 одсто.
Припремила А.Ђ.
