05.03.2025 Скопље
Мада је ситуација на домаћој берзи у претходном периоду била добра за домаће продавце, због поскупљења две главне ратарске културе, глобално тржиште житарица прилично је уздрмано најавама САД о увођењу царина на робу из Европе и одговором Брисела да ће узвратити реципроцитетом.
Подсетимо, председник Америке Доналд Трамп најавио да ће таксе бити уведене на широк спектар производа не прецизирајући тачно које али, колико је познато, највише ће на удару бити ауто-индустрија.
Како је пренео портал „Агроинфонет”, берза житарица уздрмана је овим најавама и цене су у паду како у Европи, тако и САД – од када се почело да се говори о 4. марту као почетку глобалног трговинског рата. Трговци су аутоматски смањили куповину пшенице и кукуруза, док је на европском тржишту појефтинила чак и дурум пшеница – са 300 на 290 евра по тони. Истиче се да хлебна пшеница из Европе као и у претходном периоду тешко налази купце.
Међутим, последњу недељу фебруара на робно-берзанском тржишту у Србији обележио је даљи раст цена кукуруза и пшенице, док је цена сојиног зрна у паду. Преко Продуктне берзе у Новом Саду прометовано је 35,30 одсто више робе у односу на седам дана раније, чија је финансијска вредност била готово дупло већа. Као и у претходном периоду, највише се трговало кукурузом, који је заузео удео од 57 одсто у укупном недељном промету.
– Иако се кукурузом највише трговало, понуда ове житарице није била велика, што је позитивно утицало на цену. За разлику од претходне недеље, када су највише интересовања на страни тражње показали извозници са дунавске луке, ове недеље активност извозника била је слаба – наводи се у извештају новосадске берзе.
Напомињу да је остварена средња цена кукуруза била 23,91 динар за килограм (без ПДВ-а), што је раст од 2,34 одсто у односу на последњу забележену цену ове ратарске културе.
Како се истиче, доста активности берзанских учесника забележено је и на тржишту пшенице. Поред хлебног зрна са 11 до 11,5 одсто протеина, током протекле недеље нуђена је и квалитетнија пшеница, па се ценовни ниво понуде кретао у широком распону од 24,5 до 27 динара за килограм без ПДВ-а.
Средња цена износила је 24,95 динара за килограм без ПДВ-а, што је за 1,49 одсто више у односу на претходну седмицу.
Када је реч о тржишту соје, практично да тражње није ни било, на берзи је закључен свега један уговор за седам дана. У односу на последњи упоређујући податак, цена сојиног зрна бележи пад од 4,70 одсто.
Говорећи о изненадном интересовању за куповину домаћег кукуруза, аналитичар Жарко Галетин рекао је недавно за „Политику” да оно што је карактеристично за многа тржишта јесте да су залихе кукуруза и пшенице на десетогодишњем минимуму. У последње време, пре најављених царина, нагло је порасла тражња за кукурузом, што је погурало цене на берзи.
Он је истакао да на целокупно тржиште житарица значајно утичу дешавања на америчком континенту, што свакако подстиче несигурност. И у Европи су имали подбачај са житом. Озбиљан проблем јесте и то што је Русија увела квоте за извоз, што ће битно смањити извоз на глобалном нивоу. Према његовим речима, Европа се први пут после много времена суочава са проблемима око затварања биланса. Није критично, али мањи проблеми ипак постоје.
„Агроинфонет” је објавио да је извоз житарица из Украјине пао у фебруару за 39,9 одсто на годишњем нивоу, на 3,16 милиона тона, углавном због мањих залиха кукуруза и пшенице.
Припремила А.Ђ.
