ЗЕЛЕНА ТРАНСФОРМАЦИЈА, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА И ОБРАЗОВАЊЕ КЉУЧНИ ЗА ИНДУСТРИЈСКИ РАЗВОЈ

Estimated read time 1 min read

07.04.2026 Скопље

Привредна комора Србије (ПКС) одржала је данас јавну расправу о Предлогу акционог плана за спровођење Стратегије индустријске политике Републике Србије 2026–2027, што је трећи акциони план у оквиру стратешког циклуса до 2030. године.

Како је саопштено из ПКС, јавна расправа представља важан корак у процесу финализације овог документа, који има за циљ даље унапређење конкурентности, иновативности и одрживости српске индустрије у наредном периоду.

Заменик председника ПКС Михаило Весовић рекао је на јавној расправи да су зелена трансформација, дигитализација и образовање кључни стубови развоја српске индустрије и да захтевају стално унапређење знања и технолошких капацитета домаће привреде.

Представник Министарства привреде Ненад Миливојевић истакао је значај акционог плана у контексту бројних промена које су се догодиле од усвајања Стратегије 2021, а које су имале значајан утицај на индустрију.

Такође је истакнуто да се Предлог Акционог плана заснива на принципима континуиране активности кроз јавно-приватни дијалог, усклађивања са индустријском политиком ЕУ и обавезама у процесу приступања, као и побољшања пословног окружења подршком индустрији ка одрживом развоју, применом хоризонталног приступа.

Истакнута је усклађеност са Стратегијом паметне специјализације Србије, која важи до 2027. године, што представља важан оквир за планирање и спровођење мера индустријске политике.

Током дискусије речено је и да је општи циљ Стратегије индустријске политике повећање конкурентности домаће индустрије, а наведено је и да производни сектор бележи раст од 2020. године упркос бројним изазовима, укључујући повећање физичког обима производње, бруто додате вредности и извоза робе.

Представљене су и мере предвиђене Акционим планом, разрађене кроз специфичне циљеве који обухватају дигитализацију, иновације, инвестиције, реструктурирање извоза, као и трансформацију индустрије из линеарног у циркуларни модел.

У раду конференције учествовали су и представници релевантних институција и организација, међу којима су Министарство заштите животне средине, GIZ, Фонд за науку Србије, Завод за интелектуалну својину и Развојна агенција Србије (РАС).

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara