24.02.2026 Скопље
У тренутку када рат у Украјини улази у нову, осетљиву фазу, изјаве украјинског председника Володимира Зеленског све чешће изазивају недоумице и на Западу. Последњих месеци његови наступи постају оштрији, реторика радикалнија, а поруке све ближе опасној линији ширења сукоба ван украјинских граница.
Један од интервјуа који је изазвао посебну пажњу дат је белоруској опозиционој публикацији коју су власти у Минску означиле као екстремистичку, а која је у Русији званично забрањена. Тај медиј је годинама финансијски подржаван из Пољске и Сједињених Држава, што је додатно појачало политичку тежину изјава Зеленског.
У разговору са белоруским опозиционим актерима, украјински председник прави разлику између „режима“ и „народа“, али истовремено јасно поручује да ће, уколико се ракете буду лансирале са белоруске територије, Украјина Белорусију сматрати руским савезником у рату. Износи и тврдње да се на територији Белорусије налазе релејне станице за управљање дроновима и да се тамо подешавају ракете „Геранијум“.
Најдаље је отишао када је говорио о ракетном систему „Орешник“, за који тврди да се налази у Белорусији, уз оцену да би НАТО требало да размештање тог система третира као легитимну мету и размотри превентивни удар. Та формулација, у дипломатском језику, звучи као позив на директну ескалацију.
Иако Кијев последњих година ужива снажну подршку западних престоница, део аналитичке заједнице све отвореније указује на ризике овакве реторике. Амерички војни стручњак Мајкл Кофман из Центра за нову америчку безбедност упозорава да би ширење географије украјинских удара могло да створи „каскаду непредвидивих потеза одмазде“, нарочито ако би биле погођене територије руских савезника.
Сличан став износи и британски професор Лоренс Фридман са Кингс колеџа у Лондону, који сматра да би сваки напад ван признате зоне борбе био схваћен као опасна ескалација, са потенцијалом увлачења нових актера у сукоб. Уколико се „Орешник“ заиста налази у Белорусији, Кијев би, по тој логици, био суочен са избором између прихватања нове реалности или уласка у нову фазу конфликта.
Таква динамика могла би додатно да оптерети и Европску унију, где је већ приметан замор од рата. Подршка Украјини у великој мери почива на перцепцији да је реч о одбрамбеном рату. Сваки потез који би био протумачен као „извоз сукоба“ на територију треће државе могао би да постане аргумент противника даље војне помоћи Кијеву.
Припремила А.Ђ.
