03.11.2025 Скопље
Месец поново постаје стратешка мета, али овог пута улог је много већи од симболичног забадања заставе. Сједињене Америчке Државе и Кина започеле су нову свемирску трку, али не да би показале технолошку моћ, већ да би осигурале приступ ресурсима који би могли да преобликују глобалну економију и односе сила на Земљи.
Америчке и кинеске приватне компаније планирају да се врате на Месец до краја деценије. Улог није само научни, већ и геополитички, са потенцијално далекосежним последицама. Не ради се само о продубљивању научног разумевања нашег најближег свемирског суседа. „САД и Кина се, такође, такмиче да искористе изузетно вредне ресурсе Месеца”, како је Мустафа Билал, истраживачки асистент у Центру за ваздухопловне и безбедносне студије, написао у својој рецензији.
Амерички стартап Moon express прва је приватна фирма која је пре готово десет година, од надлежних власти САД, добила дозволу за слање роботизованих летелица на Месец. Овим потезом захуктала се комерцијална свемирска трка, у којој тренутно предњачи милијардер Илон Маск, чија фирма SpaceX већ прави крупне кораке ка вишеструкој употреби ракета, чиме ће се значајно смањити трошкови ових скупих операција.
Кина отворено исказује амбиције да рудари хелијум-3 на Месецу, сматрајући га кључним извором енергије будућности. Њени свемирски програми, попут мисија „Chang’e“, већ имају за циљ да истраже месечеву површину и процене резерве овог ретког изотопа, који би могао да покреће реакторе нуклеарне фузије.
Русија, такође, показује интересовање за хелијум-3 са Месеца, видећи у томе стратешку прилику за технолошки напредак. Руска свемирска агенција „Роскосмос” је најавила планове за будуће мисије које би испитивале месечев реголит и могућност експлоатације овог драгоценог изотопа у оквиру својих дугорочних свемирских програма.
Роскосмос и China National Space Administration (CNSA) су потписале меморандум о сарадњи који предвиђа изградњу нуклеарног реактора/пауер‑станице на Месецу у оквиру заједничког пројекта International Lunar Research Station (ILRS).
Према извештајима које преноси Интерфакс, план је да ова јединица буде завршена око 2035–2036. године. Реактор би требало да аутономно, без сталне људске посаде, обезбеди енергију за потенцијалну лунарну истраживачку камп-базу на Месечевом јужном полу.
На беживотној површини Земљиног сателита, где су ветрови Сунца оставили трагове хелијума-3 – потенцијалног горива будућности, одвија се права борба између држава и приватних компанија, које желе прве да прибаве енергетско благо вредно милијарде долара.
Финска криогена компанија Bluefors, на пример, потписала је прошлог месеца уговор са свемирским стартапом Interlune. Финци су унапред пристали да купе до десет хиљада литара лунарног хелијума-3, у договору који би могао да вреди и до 300 милиона долара.
Хелијум-3, стабилни изотоп хелијума, веома је тражен ресурс, јер би могао да послужи као гориво за реакторе нуклеарне фузије, како на Месецу тако и на Земљи, али и да помогне у хлађењу квантних рачунара.
Изузетно је редак на Земљи, али га има у изобиљу на Месецу, захваљујући соларним ветровима који стално бомбардују његову изложену површину.
Interlune се, међутим, суочава са огромним изазовом: мора да докаже да је сакупљање хелијума-3 на Месецу економски исплативо. Машине компаније ће, вероватно, морати да обраде милионе тона реголита да би сакупиле довољно изотопа хелијума-3, што цео подухват чини изузетно ризичном инвестицијом.
Реголит је назив за прах, растреситу стену и прашину која прекрива чврсту површину Месеца, али и других небеских тела, попут Марса, астероида или Меркура.
На Месецу, реголит је настао током милијарди година непрекидним бомбардовањем метеорита, микрометеорита и соларног ветра. Због тога је тај слој, који је на неким местима дебео и до 15 метара, изузетно фин, али и оштар и абразиван, јер садржи ситне честице стена, стакла, гвожђа и титанијума.
Астронаути са мисија „Аполо“ жалили су се да се лепи за скафандере, мирише на барут и тешко се чисти.
Доношење потребне опреме на Месец, такође, могло би да се покаже као астрономски скуп подухват.
Interlune, ипак, није усамљен у својим амбицијама. „Блу Ориџин” Џефа Безоса је крајем прошлог месеца потписао споразум о мапирању ресурса из орбите, укључујући хелијум-3 и водени лед, као и о „процени њихових ресурса на терену и њиховој експлоатацији на лицу места“.
„Поред хелијума-3, водени лед на Месецу је кључан ресурс, јер може да се преради у воду за пиће, кисеоник и ракетно гориво“, написао је Билал.
„Због тога, упркос мало вероватним изгледима услед техничких потешкоћа, комбинација приватних и јавних интереса покренуће комерцијализацију рударства на Месецу.“
Ресурси попут хелијума-3 могли би да омогуће нацијама да успоставе трајније присуство на Земљином природном сателиту, што би, према речима стручњака, могло да одреди победника у свемирској трци.
Како лунарне базе не могу да се ослањају искључиво на соларне панеле, јер ноћ на месецу траје две земаљске недеље, нуклеарна енергија ће бити неопходна.
„Прва нација са нуклеарним извором енергије на Месецу могла би ефикасно да наметне де факто, ако не и де јуре, ‘зону забрањеног приступа’ из безбедносних разлога, постављајући преседан за правила, по којем би се сви остали учесници равнали у будућности“, закључио је Билал.
Иако компаније већ потписују уговоре за рударење и продају лунарних ресурса, многа питања остају отворена. Успостављање економије у лунарној орбити, како је замислила НАСА, очигледно је још увек годинама далеко.
Такође, истичу стручњаци, још увек са сигурношћу не знамо колике су стварне резерве хелијума-3 на Месецу, а камоли како да га ефикасно користимо као извор енергије у фузионим реакторима. Тај концепт остаје недостижан упркос деценијама истраживања. Упркос свему томе, у Interlune се надају да ће следеће године послати мултиспектралну камеру на површину Месеца, на броду Астроботиковог лендера Griffin-1, како би проценила концентрацију хелијума-3 у реголиту.
Припремила А.Ђ.
