19.03.2025 Скопље
Комад „Igra-Игра” приказаће кореографи Матија Русо и Антонио де Роса, у извођењу трупе KOR’SIA из Мадрида вечерас од 20 часова, у Атељеу 212, на 22. Београдском фестивалу игре. Дело је замишљено као кореографско вођење дијалога између садашњости и прошлости. Порекло „Игре” у вези је са „Игром” Нижинског. Електронска музика је блиска ритмовима руских игара, док укључивање Шопена, пољског композитора, треба да подсети да иако је Вацлав Нижински био рођен у Кијеву, а његова сестра Бронислава у Минску, њихова породица је дошла из Пољске. Присутне су и метафоре. „Игра” Нижинског је играње тениса, али оно о чему он заправо говори јесте игра завођења.
Нова „Игра” није репродукција или рекреација, али у њој (вероватно срећни) бораве духови славне фамилије. KOR’SIA је група уметника из Мадрида, коју су формирали Матија Русо и Антонио де Роса, као редитељи и кореографи, заједно са истраживачем у области визуелних уметности Ђузепом Дагостином и професорком сценских уметности, сценаристкињом и уметничком консултанткињом Ањес Лопез-Рио. Они чине језгро трупе која сарађује са бројним ауторима из других уметничких дисциплина, као што су музика, филм, мода, књижевност, расвета, дизајн. Са посебном пажњом они се баве новим читањима класика, па су тако настале савремене поставке „Послеподне једног фауна” и „Жизела”. Аутори се ослањају на имагинаријум који се савршено уклапа са констатацијом филозофа Пола Валерија: „Нема завршених песама, постоје само напуштене песме.”
У наредна два дана, 20. и 21. марта, у биоскопу „Балкан” с почетком у 20 часова представља се Адријано Болоњино, наполитански кореограф и то прве вечери са два комада „Као снег/Пут чежње” и друге са делима „Као снег/ Самија”, на 22. БФИ.
Почетна слика у комаду „Као снег” јесте сећање на призор снега који пада испред прозора када сте били дете. Пре него што је започео рад на покрету, Болоњино је идентификовао експресивност костима, укључивши у пројекат групу жена које су се током пандемије окупиле у „Клубу хеклања”. Кажу да је хеклање настало из маште и умећа жене која је, фасцинирана лепотом и савршенством пахуљица, одлучила да репродукује њихово чудо иглом и памучним концем. Преплићући ове елементе и сугестије, Болоњино настоји да гледаоца увуче у изненадну снежну игру, чинећи да време стане у стању спокојне контемплације. Кореографија је састављена као хеклерај: замршена, али софистицирана у свом заплету.
Чежња је чврсто намотан чвор у прошлости, део садашњости, очекивање онога што још не постоји и што вероватно никада неће постојати. Атмосфера, стање духа, како је описује Болоњино у комаду „Пут чежње”. Кореографија „Самија” почиње истинитом причом о Самији Јусуф Омар, младој сомалијској спортисткињи која је погинула у водама Лампедузе, док је покушавала да стигне до Европе како би се квалификовала за олимпијске игре.
– Овим радом могу да допринесем да се сећамо Самије Јусуф Омар и оних који се, попут ње, свакодневно боре за своје снове. Не као жртве, већ као појединци посвећени својим изборима – истиче Адријано Болоњино, који је добио Награду „Данза енд данза” 2022. као кореограф. Његова нова поставка „Самија” понела је признање „Рум фор данс”. Радио је за Балет Опере у Риму, Националну компанију Малте, ММ компанију савремене игре, Опус балет, Кајзер балет… За отварање миланске ревије Лауре Бјађоти, сарађивао је са балетским звездама Елеонором Абањато и Јакопом Тисијем.
Припремила А.Ђ.
