04.07.2024 Скопље
Стратешка и економска међународна питања сада зависе од оних који излазе на француска биралишта 7. јула – два круга парламентарних избора могла би значајно да промене улогу Француске у Европској унији и НАТО-у, наводи се у најновијој анализи Института за политику и економију Југоисточне Европе (Ипесе).
Како се наводи ови парламентарни избори представљају можда највећу раскрсницу на којој се Француска нашла у новијој историји, јер ће Национално окупљање (РН) потенцијално добити шансу да формира Владу Француске, земље чланице Савета безбедности УН чија је улога у светском поретку више него значајна.
Имајући у виду контроверзне и скептичне ставове које РН има по многобројним питањима од значаја за ЕУ и за НАТО, наводи Ипесе, обе институције могле би значајно да буду ослабљене.
Привреда је такође у замрзнутом положају, очекујући да би политичке тензије могле да дестабилизују седму највећу економију света, али и читаво европско тржиште, наводи се.
Француски парламентарни избори ослањају се на гласање у два круга у 577 изборних јединица, где локална динамика игра кључну улогу. Први круг је одржан 30. јуна, а други круг је заказан за 7. јул.
У свакој изборној јединици, ако ниједан кандидат не освоји 50 одсто гласова у првом кругу, прва два кандидата, заједно са осталима који су обезбедили најмање 12,5 одсто гласова регистрованих бирача, пролазе у други круг.
„Креирање дефинишућег политичког момента и изазов за Макронову коалицију Нагле промене у политичком животу Француске почеле су 9. јуна, када је председник Емануел Макрон расписао превремене изборе због лоших резултата остварених на европским изборима. Његов циљ био је да заустави и преокрене раст деснице, али одлука о расписивању избора више је него ризична и могла би се завршити лоше по владајућу партију. Иако Макронов мандат траје до 2027. године, он се може наћи у ситуацији у којој ће и Парламент и Влада бити противници његове агенде, што би довело до низа политичких пат позиција“, наводи се у анализи.
Додаје се да би Жордан Бардела, водећи кандидат за премијерско место уколико РН победи, могао додатно да закомпликује Макронов мандат. Да би обезбедили већину у француском парламенту, РН је потребно најмање 289 места, а тренутне пројекције сугеришу да би могли да обезбеде између 230 и 280 места, што је значајно повећање у односу на садашњих 88 посланика.
Ако буде успешан, Макрон би морао да уђе у договор са Националним окупљањем, именујући десничарског премијера. РН је већ формирала савезе са неким фракцијама десног центра, али остаје да се види да ли могу да прикупе довољно подршке да обезбеде апсолутну већину.
„Политичка стратегија и потенцијални коалициони партнери Марин Ле Пен играће кључну улогу у коначном исходу. Енсембле, коалиција која стоји иза Емануела Макрона, суочена је са изузетно лошим резултатима – у досадашњем сазиву имали су 250 посланичких места, а уколико не побољшају резултат у другом кругу, у новом сазиву ће добити мање од 110. Овај пут, Макрон није на изборе изашао самостално, док партија Хоризонс коју води бивши премијер Едоуар Филип самостално учествује на изборима“, наводи Ипесе.
Ипак, истиче се, висока излазност значи да нада за Макронову коалицију још увек постоји.
Француске левичарске партије ујединиле су се у неочекивану коалицију под називом Нови народни фронт: са изразито левичарском ЛФИ у коалицију су ушли Социјалистичка партија, Комунистичка партија, и Зелени. Са кандидатима у 546 изборних округа, ова коалиција могла би да се покаже као изазов и за Макрона и за Ле Пен.
Успон Националног окупљања у Француској могао би значајно да промени динамику унутар ЕУ.
Историјски гледано, Француска је била доследан заговорник дубље европске интеграције, а промена у ставу Француске могла би да ослаби ефикасност ЕУ, посебно у областима као што су економска политика, миграције и климатске промене.
Скептицизам Националног окупљања према политици ЕУ прети да поремети текуће иницијативе које имају за циљ јачање европског јединства и одговор на глобалне изазове, што би могло да охрабри друге евроскептичне покрете широм континента, додатно слабећи ЕУ.
Француска игра кључну улогу у НАТО-у, дајући значајан допринос војним способностима и стратешким иницијативама, а амбивалентност Националног окупљања према НАТО-у и склоност ка независнијој националној одбрамбеној политици могли би поткопати оквир колективне безбедности алијансе.
Мање уједињен НАТО могао би да се суочи са изазовима у ефикасном одговору на безбедносне претње, укључујући оне у Источној Европи и на Балкану. Регион Балкана, са својим сложеним политичким пејзажом и историјом етничких сукоба, могао би бити посебно погођен променама у француској спољној политици.
Француска је била важан играч у напорима да се стабилизује Балкан, подржавајући иницијативе за интеграцију у ЕУ и НАТО, наводи се и додаје да промена става Француске могла би да смањи подршку овим напорима, што би потенцијално довело до повећане нестабилности у региону. Земље на Балкану, од којих многе још увек пролазе кроз транзицију и траже чланство у ЕУ, могле би да се нађу у неизвеснијем геополитичком окружењу, што би могло да створи простор који би спољне силе, попут Русије или Кине, могле успешно да искористе.
Ипесе подсећа да је посета француског председника Емануела Макрона Србији 2019. године нагласила посвећеност Француске јачању билатералних односа и подршци напорима Србије за интеграцију у ЕУ, као и да је он тада истакао значај регионалне стабилности и изразио подршку тежњама Србије да се придружи ЕУ, обећавши да ће радити на уравнотеженијем дијалогу између Београда и Приштине, одражавајући улогу Француске као посредника у региону.
Оцењује се да би десничарска влада моглада ослаби улогу Европске уније као неутралног медијатора, а резултати дипломатских напора биће значајно умањени.
„Други круг, који ће се одржати седмог јула, биће пресудан за смер Француске и њену улогу у међународној политици. Међутим, успон Националног окупљања на власт могао би значајно да промени ову динамику. Национални скуп је увек имао везе са Србијом и активно бранио став Србије о Косову, чврсто се противећи независности Косова. Ако Национално окупљање преузме власт, француска спољна политика би могла да се промени тако да буде наклоњенија српским ставовима, што би потенцијално закомпликовало дијалог између Србије и Косова уз посредовање ЕУ“, наводи се у анализи.
Таква промена могла би да поништи досадашње напоре ЕУ усмерене ка стабилизацији Балкана и развоју сарадње између земаља у региону, наводи се и додаје да уколико Француска промени свој став по кључним спољнополитичким питањима која се тичу региона, улога Европске уније као неутралног медијатора пашће у воду, а резултати дипломатских напора биће значајно умањени.
„Француски парламентарни избори могли би да преобликују политичку слику земље, али и укупан глобални поредак. Доласком деснице на власт, међународна заједница, ЕУ и НАТО потенцијално се суочавају са суштинским променама у начину функционисања. Други круг, који ће се одржати седмог јула, биће пресудан за смер Француске и њену улогу у међународној политици“, закључио је Ипесе.
Припремила А.Ђ.
