17.04.2024 Скопље
Први пут у историји Хрватски парламентарни избори одржавају се радни дан – данас. Такву одлуку донео је председник Републике Зоран Милановић, због чега ће дио грађана имати слободан радни дан или ће радити скраћено.
Главни ривали на овим изборима су Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП), а изборни прогозе показују да ни једна ни друга странка неће освојити већину за самостално формирање владе.
На изборима учествује више од 15 странака, али су главни ривали ХДЗ и СДП. На челу ових странака актуелни су премијер Андреј Пленковић и Пеђа Грбин. Клинч међутим није на овој релацији, већ између Пленкивића и актуелног предсједника Хрватске Зорана Милановића који је до 2016. био и предсједник СДП-а.
Он је почетком државе дошао 2020. године када је у изборној трци побиједио Колинду Грабар Китаревић (ХДЗ).
Те године на парламентарним изборима ХДЗ је од укупно 151, освојио 66 мандата. Рестарт коалиција у којој је највећа странка била СДП освојила је 44 мандата. Влада је формирао ХДЗ. Процене овога аналитичара су да ће борба пута бити далеко неизвеснија.
Иако Милановић није лидер СДП-а, овај изборни циклус обиљежио је сукоб Пленковића и Милановића.
Пленковић је најавио да ће предводити ХДЗ и да је његова странка спремна за борбу.
Готово дан касније, Милановић је изненада објавио да ће предводити листу СДП-а на парламентарним изборима. Своју одлуку је објелоданио када се на конференцији за новинаре појавио са лидером СДП-а Пеђом Грбином.
Милановић је рекао да неће имати оставку на своју тренутну функцију, већ ће то учинити након победе СДП-а. На његову одлуку реаговао је и Уставни суд, који је закључио да су те двије функције неспојиве.
Наиме, њему је саопштено да мора да престане са учешћем у кампањи, ако не жели да поднесе оставку на функцију председника. Он, према оцени Уставног суда, не сме да буде кандидат за посланика, ни за премијера, нити може да учествује у кампањи док је председник Републике.
Иако је Милановић тврдио да није одустао од амбиције и плана да буде премијер, након одлуке Уставног суда СДП је престао да помиње Милановићево име током кампање.
Предизборне анкете предвиђају да ће ХДЗ бити релативни побједник предстојећих парламентарних избора, али да ниједна странка неће моћи да учини самостално.
Предизборни ХРејтинг по изборним јединицама показао је да би ХДЗ у десет изборних јединица у којима се бира по 14 посланика могао да добије 60 мандата, а коалиција око СДП 44.
СДП већ традиционално нема листу за дијаспору, која годинама важи за утврђење ХДЗ, посебно због великог броја бирача у сусједној БиХ.
Хрватски парламент или Сабор има 151 место, па је за већину у Хрватском сабору потребно прикупити 76 мандата.
Право гласа на изборима има укупно 3.733.283 хрватских држављана, што је за 127.000 или три одсто мање него на претходним парламентарним изборима 2020. године. Они су подељени у укупно 12 изборних јединица – 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.
У свакој од првих 10 изборних јединица бира се по 14 представника у парламенту, док три представника бирају дијаспору и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина. Пријављено је укупно 165 листа у 11 изборних јединица, уз још 17 кандидата мањинских листа.
Избори у Хрватској важни су и за српску мањинску заједницу. Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке, донео је одлуку да партија изађе самостално на парламентарне изборе у 12. изборној јединици.
На изборима учествују Аутохтона-Хрватска странка права-Дражен Келеминец-ХСП, Фокус Република, Одлучност и праведност, Странка Ивана Пернара, Домовински покрет – Право и Правда – Демократски ХСС – Зелена листа, Хрватска демократска заједница, Социјално либерална странка – Хрватска демохришћанска странка – Хрватска народна странка – Хрватска странка умировљеника, Хрватска странка грађанског отпора, Хрватска странка права – Хрватско било – Хрватска сељачка странка.
Такође учествују и Међимурски демократски савез, Мост – Хрватски суверенисти – Хрватска конзервативна странка – Независна листа младих, Можемо! – Хоћемо праведно, Неовисна листа, Независна платформа сјевера, Радничка фронта, Социјалдемократска партија Хрватске – Центар хрватска сељачка странка – Далија Орешковић и људи с именом и презименом – Народна странка – Реформисти – Грађанско либерални савез, Умировљеници заједно – Странка умировљеника – Блок умировљеника заједно – Демократска странка умировљеника.
Припремила А.Ђ.
