02.11.2024 Скопље
Иако је једнократна материјална помоћ за рођење првог детета од 2006. до 2022. године повећана са 240 на 3.000 евра, ова мера није имала резултата када је у питању рађање првог детета – из године у годину континуирано расте број особа оба пола без деце, показују налази истраживања репродуктивог понашања жена и мушкараца на основу података добијених Пописом становништва 2022. Како у разговору за наш лист објашњава др Владимир Никитовић, управник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука и један од аутора ове студије, која је објављена у научном часопису као део већег истраживања о обрасцима фертилитета жена и мушкараца, дошло је до благог пораста рађања трећег и четвртог детета код нискообразованих особа. Tо, оцењује, носи ризик од одсуствовања мајки са тржишта радне снаге десет година, јер ову врсту материјалне помоћи држава исплаћује целу деценију за рађање трећег и четвртог детета.
„Анализирали смо две генерације – рођену од 1940. до 1960. године и ону која се налази на крају репродуктивног периода или је завршила репродукцију, односно жене старости до 40 година живота и мушкарце старости до 45 година. Пракса говори да преко 95 одсто жена заврши са рађањем до 40 године живота, односно да се исти проценат мушкараца оствари у улози родитеља до 45 године. Код генерације рођене између 1940. и 1960. године, стопа фертилитета била је 1,80, а код генерације рођене између 1960. и 1980. та стопа пала је на 1,60, док је вероватноћа да ће родити друго и треће дете остала веома ниска – нижа него у источној Европи, која такође има ниске стопе фертилитета. Пад фертилитета код млађе генерације у високој је корелацији за каснијим рађањем, односно одлагањем рађања првог детета. Оно што је такође карактеристично за ову генерацију јесте чињеница да није дошло до тзв. надокнаде фертилитета у каснијим годинама, што значи да онај ко је одложио рађање, није родио троје деце после 35 године, већ је најчешће остао на једном наследнику”, објашњава наш саговорник.
Он додаје да су у овом истраживању анализирали и разлике у стопи завршног фертилитета код мушкараца и жена из угла достигнутог нивоа образовања мушкараца и жена, јер је познато да је једна од кључних детерминанти рађања – степен образовања. Попис је омогућио ову врсту компаративне анализе, јер су приликом последњег пописа становништва мушкарци први пут питани за број деце.
„Пораст броја мушкараца са ниским образовањем без деце доказује да материјална помоћ државе не утиче на њихову пожељност код жена, што другим речима значи да жене ређе стварају породицу са необразованим мушкарцима – ниже образовање најчешће значи и нижа материјална примања. Резултати наше анализе показују да материјална давања државе не утичу на стимулацију рађања првог детета – они који су се одлучили на прво дете нису постали родитељи због обећаног новца државе”, објашњава др Никитовић.
Он истиче да је сплет фактора који утичу на родитељство веома сложен, а међу њима се налазе и доступност вртића и сервиса подршке у заједници, јер немају сви брачни парови „бака сервис”, ни могућност плаћања бебиситерке. Истраживање које је рађено пре пар година показало је да рађање другог детета зависи од тога како се тата показао у тој улози, али и женин субјективни осећај задовољства животом. Новчана давања државе показала су се важнијим за проширење, а не за заснивање породице.
„Проналажење правог партнера је од кључне важности за одлуку о заснивању породице, а различите перцепције родитељских улога у браку могу да компликују ствари – ако мушкарац има патријархалне ставове, а жена либералне, може доћи до проблема. Притисак на високообразоване жене много је израженији и већи него када су у питању ниже образоване жене, јер се од њих очекује да буду успешне на свим пољима, због чега оне и рађају мање деце. Код нас је разлика између нискообразованих и високообразованих жена скоро једно дете, у ’корист’ жена са нижим образовањем, јер су високообразоване жене задржале све обавезе у кући, а додате су им и нове пословне обавезе и брига о остарелим родитељима. Број жељене деце у нашој земљи и даље је висок, али у пракси се рађа једно или двоје деце, јер одсуствовање са тржишта рада више кошта жене са факултетском дипломом – оне најчешће неће напредовати у каријери, или ће изгубити пословну позицију коју су стекле по повратку са породиљског одсуства”, каже др Владимир Никитовић и подсећа да се највећи број деце рађа у великим градовима, тј. Београду, Новом саду и Нишу, где су и највеће листе чекања за вртиће.
Он закључује да родитељство компликују и структурне препреке у виду све веће несигурности на тржишту рада, немогућност решавања стамбеног питања и институционалне подршке државе. У Србији је сличан број високообразованих жена и високообразованих мушкараца који немају децу, али је код нискообразованих овај јаз већи, јер су нискообразовани мушкарци три пута чешће искључени из репродукције. Међутим, број особа без деце веома је висок код оних са средњим образовањем, што је алармантно јер је њих највише у општој популацији.
Измене Закона о финансијској подршци породици с децом које предвиђају већи износ родитељског додатка за децу рођену од 1. јануара 2024. ступиле су на снагу, а млади парови могу од јуче да конкуришу за субвенције за куповину прве некретнине. Према новом Закону о повећању родитељског додатка, родитељски додатак за прво дете је 500.000 динара, за друго 600.000 динара и исплаћује се у 24 једнаке месечне рате по 25.000 динара плус 135.000 динара једнократно. За треће дете родитељски додатак је 2.280.000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по 19.000 динара плус 135.000 динара једнократно, а за четврто дете је 3.180.000 динара са исплатом у 120 једнаких месечних рата по 26.500 динара. Повећан је и износ паушала за набавку опреме за децу и он износи 7.500 динара и исплаћује се заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто дете. Право на повећани износ родитељског додатка остварују све мајке чија су деца рођена од 1. јануара 2024. године. Оне мајке које су већ примиле тај додатак или им је почела исплата месечних рата добиће изнивелисану разлику.
Припремила А.Ђ.
