08.05.2025 Скопље
Сукоби између Индије и Пакистана достигли су нову опасну фазу након што је индијска војска покренула војну операцију под називом „Операција Синдур“. Напади су уследили као одговор на масакр у Пахалгаму, делу Кашмира који је под контролом Индије, где су терористи убили 26 туриста, углавном мушкараца, пред њиховим породицама. Индија је оптужила Пакистан да подржава терористичке групе одговорне за напад, што Исламабад снажно пориче.
Ескалација немира у Кашмиру долази у време када је неповерење између Индије и Пакистана само расло током година, без готово никаквих дипломатских напора да се премости јаз међу њима.
Свет мора бити забринут због растућих тензија између ових суседа са нуклеарним оружјем који се налазе у дуготрајном стању непријатељства.
Индија тврди да су њени ракетни напади били одговор на брутално убиство туриста који су уживали у близини Пахалгама у Кашмиру, када су милитанти отворили ватру, убивши 26 људи и ранивши десетине 22. априла.
Индија је оптужила Пакистан да пружа уточиште, наоружава и штити милитантне организације чији су се борци инфилтрирали преко скоро 800 километара дуге границе у Кашмир и напали државу.
Пакистан је одбацио ове оптужбе и тврди да само подржава право кашмирског народа на самоопредељење. Међутим, овог пута ситуација је била другачија, јер су туристи које су милитанти раније углавном поштедели сада постали мета напада.
Убијани су само мушкарци – у неким случајевима, погубљени пред својим породицама.
Значајно је да је Индија своју одмазду назвала „Операција Синдур“. Синдур је црвени прах који жена носи у коси, симболизујући њен брачни статус. У нападу на туристе у близини Пахалгама, многе жене су постале удовице.
Неколико дана након убистава, индијски премијер Нарендра Моди је рекао: „Поручујем целом свету, Индија ће идентификовати, пронаћи и казнити сваког терористу и њихове саучеснике. Прогонити ћемо их до краја света. Индијски дух никада неће бити сломљен тероризмом. Тероризам неће проћи некажњено. Учинићемо све да осигурамо да се правда задовољи.“
Индија је појачала своју дипломатску офанзиву протеривањем војних саветника и суспендовањем кључног споразума о подели воде познатог као Споразум о водама Инда.
Пакистан је узвратио. Премијер Шахбаз Шариф председавао је састанком Савета за националну безбедност, усвајајући реципрочне мере и наглашавајући да би се суспензија споразума о води сматрала чином рата.
Тензије између два нуклеарна суседа, која имају деценије непријатељства и неповерења, достигле су рекордне висине.
Индија и Пакистан су водили неколико ратова и сукоба откако су стекли независност од Британије 1947. године. Године 2019, две земље су биле на ивици рата. Најмање 40 индијских војника је погинуло у самоубилачком бомбашком нападу на војни конвој.
Индија је оптужила Пакистан да пружа уточиште исламистичким терористима и извела ограничени ваздушни напад на пакистанску територију.
Каргилски рат из маја 1999. године довео је до онога што се често описује као нуклеарна тачка паљења.
Пакистанска војска је тајно заузела индијске положаје дуж Линије контроле (LoC) – де факто границе између индијског и пакистанског дела Кашмира.
Избио је рат, а Пакистан је затражио помоћ од америчког председника Била Клинтона како би се деескалирао сукоб. Постигнут је Вашингтонски споразум, а потом је пакистански премијер Наваз Шариф пристао да повуче пакистанске трупе и обнови интегритет линије контроле.
Уједињени савет џихада, кровна организација екстремистичких група, одбацио је споразум и одлучио да настави борбу против индијске државе.
Укупно 166 људи је убило десет терориста који припадају групи Лашкар-е-Таиба (ЛеТ), за коју се сумња да има блиске везе са пакистанском обавештајном агенцијом ИСИ.
Убиства су се наставила четири дана на познатим локацијама у Бомбају. Једини преживели нападач, Аџмал Касаб, је заробљен и пре погубљења 2012. године, тврдио је да су нападачи били чланови ове терористичке групе.
Постоји огромно неповерење између Индије и Пакистана. Индија тврди да је пружила довољно доказа о терористичким групама које делују из Пакистана и нападају индијску државу и њен народ.
Пакистан то негира, тврдећи да је жртва тероризма.
Кашмир је деценијама у вртлогу насиља, сукоба, убистава и отмица. Побуњенички покрет крајем 1980-их, који је трајао деценијама, имао је подршку Пакистана.
Пакистан тврди да је Кашмир и даље нерешен спор.
Најновији инцидент би ускоро могао постати жариште сукоба, а свет би требало да буде забринут због могућих последица.
Припремила А.Ђ.
