29.10.2025 Скопље
Коронарна артеријска болест (КАБ), најчешће узрокована накупљањем масних наслага (плака) у артеријама срца, једна је од водећих болести данашњице. Када су артерије сужене или потпуно блокиране, срчани мишић не добија довољно кисеоника, што доводи до ангине пекторис, тачније бола у грудима или, у најгорем случају, до инфаркта. У таквим ситуацијама, када терапија и мање инвазивне процедуре попут уградње стента више нису опција, отвара се поље деловања кардиохирургије и тада се најчешће, по процедурама, уграђује бајпас. Када се он уграђује и шта можете да урадите да бисте избегли ову интервенцију и водили здравији живот.
Када бајпас постаје неопходан?
Бајпас операција није први избор лечења, већ последње, али често животно спасоносно решење. Кардиохирурзи наводе неколико кључних сценарија када је ова интервенција неизбежна:
- Вишеструко сужење: Када су блокиране три или више великих коронарних артерија (тросудовна болест).
- Блокада главне артерије: У случају озбиљне блокаде главне леве коронарне артерије, која снабдева крвљу велики део срчаног мишића, бајпас се сматра стандардном и сигурнијом опцијом од стента.
- Лоша функција срца: Код пацијената који, поред озбиљног сужења артерија, имају и значајно оштећену функцију пумпања срца.
- Комплексна блокада: Када је сужење превише комплексно, дуго или на незгодном месту да би се успешно решило стентом.
Циљ бајпаса је да се створи нови пут око блокираног дела артерије, користећи крвни суд узет са другог места у телу, најчешће из грудног коша или ноге, како би се обновио нормалан проток крви.
Иако је бајпас хирургија високо успешна, сваки кардиохирург ће вам рећи да је најбоља операција она која се не догоди. Превенција је кључна, а срчани стручњаци наглашавају да је 90 одсто случајева коронарне болести директна последица начина живота.
„Операција бајпаса је као поправка куће након што се кров потпуно урушио. Наш посао је да поправимо штету, али ваш посао је да одржавате ту кућу,” често наглашавају кардиохирурзи.
Кључне препоруке о превенцији подразумевају контролу крвног притиска и шећера, физичку активност 30 минута дневно, избацивање цигарета и контрола стреса.
Најбоља исхрана за здравије срце
Целокупна стручна медицинска јавност је сагласна- медитеранска исхрана је лек за срце.
Фокус на незасићеним мастима (маслиново уље, авокадо), великим количинама воћа и поврћа, интегралним житарицама и риби (због омега-3 масних киселина).
Кардиолози знају да нико не жели да дође на операциони сто због бајпаса. Али у 40-им и 50-им годинама живота, наводе, имате избор- појести хамбургер или јабуку, изабрати цигарету или шетњу. Те мале одлуке су оно што дефинише да ли ћете лекара упознати у сали за опоравак или само на редовној контроли.
Припремила А.Ђ.
