21.10.2024 Скопље
„Од око 8.000 мегавата МW инсталисане снаге, око 3.000 је инсталирано у хидроелектранама, што представља највећи удео хидроенергије на простору бивше Југославије, с обзиром да Хрватска и Босна и Херцеговина имају нешто више од 2.000 МW инсталисаних капацитета”, рекао је Драган Станковић, директор Сектора за одржавање и улагање у ХЕ и ОИЕ у ЕПС АД на панел дискусији „Улога ЕПС у зеленој енергетској транзицији Србије”, коју је организовао портал Енергија Балкана.
Станковић је подсетио да према званичним подацима о хидроенергији наша планета располаже са више од 40.000 тераватсати ТWh могуће годишње производње. Од тога је технички искористиво 14.000 ТWх, а економски 8.000. Свет, међутим, користи тек пола, а друга половина је остала за наредни период.
Оцењујући да ЕПС има могућности за нове хидрогеолошке објекте, Станковић је истакао да Србија има два велика слива – Дунав и Дрина. Дунав је искоришћен више од 60 одсто, а Дрина око 40 одсто. Један од потенцијала је и Увац, који је искоришћен око 50 одсто.
„Дунав и Дрина би били више искоришћени да нису потребни неки међународни договори, са БиХ, односно Румунијом. Доњи и средњи ток Дрине има велики потенцијал за развој. Имамо Румунију са којом делимо две ХЕ, Ђердап 1 и Ђердап 2. Ових дана је објављена информација да ће Румунија и Бугарска радити пројекат Турну Магуреле – Никопољ, инсталисане снаге два пута по 400 мегавата. Појавила се и нова информација, да ће Румунија у околини Клужа градити реверзибилну ХЕ од 1.000 МW. Иначе, реверзибилне хидроелектране (РХЕ) чине око 12 одсто укупног хидрокапацитета”, рекао је Станковић.
Досадашњим ревитализацијама хидроелектрана Електропривреда Србије је добила нових 200 милиона киловат-сати електричне енергије годишње. Станковић каже да ЕПС планира наставак модернизације хидросектора и припрема ревитализацију четири хидроелектране
Јован Тошић, руководилац пројекта Соларне електране Петка наводи да је ова соларна електрана, снаге 9,95 МW, пројектована на простору постојећег одлагалишта копа Ћириковац. У питању је ЕПС-ово земљиште, тако да није било проблема са експропријацијом. СЕ се састоји од 18.725 модула. Модули су интегрисане ћелије, а груписањем модула добија се панел. СЕ Петка имаће 585 панела.
Тошић објашњава да је корисно искуство оптимизације земљаних радова и да је врло битно да се билансира испкопавање и насипање, јер се на тај начин штеди новац за одвоз материјала. Такође, веома су битне приступне саобраћајнице, јер је потребно да стигне много опреме, на пример више од 100 километара каблова.
„Важан је добар пут, јер тако мање зависимо од временских услова, при допремању опреме”, указао је Тошић.
„Ако у тренутку производње та електрична енергија можда није потребна у електроенергетском систему тада може да ускочи складиште. Сада имамо само неколико поузданих видова складиштења енергије – реверзибилне хидроелектране, хидроукумулације и батерије”, објаснио је Тошић.
У Огранку ТЕ-КО Костолац постоји могућности за изградњу 1.000 МW капацитета соларних електрана на девастираним површинама, што је, како је навео Тошић, капацитет који може произвести 1.300 ГWх електричне енергије годишње.
„Завршетак радова на СЕ Петка очекује се 20. фебруара (наредне године) у складу са уговором. Након тога следи примопредаја. Констуркција је стигла из Украјине и ради се монтажа, сви модули и инверторски системи су на терену. Ако нас послужи време, стижемо све на време”, рекао је Тошић.
Припремила А.Ђ.
