07.06.2024 Скопље
Научници широм света годинама покушавају да открију тајну старења, односно да сазнају може ли се овај процес успорити, па и поништити.
Тим истраживача из Кине отишао је један корак ближе томе, утврдивши да појачавање једног људског гена може успорити брзину трошења ћелија. Наиме, кинески академици су пронашли налаз док су проучавали ДНК воћних мушица, када су открили да је један ген инсекта утврдио да ли су умрле младе. Провели су ген кроз базу података људи и пронашли 93 одсто подударања са људским геном, познатим као ДИМТ1.
Изложили су људске ћелије зрачењу како би изазвали штету која је донекле упоредива са деградацијом у вези са старењем која се дешава код људи. Утврдили су да ћелије са појачаним ДИМТ1 геном старе 65 одсто спорије од непромењених ћелија.
Према студији која је објављена у часопису „Nature Aging”. И људски ген и ген инсеката мењају облик и структуру својих митохондрија, што игра улогу у балансирању оксидационог стреса који покреће процес старења. Митохондрије су одговорне за производњу енергије (назване АТП), која је потребна ћелији за функционисање, што је попут електрана у људским телима које снабдевају ћелије енергијом која је потребна за функционисање. Ако ћелије не добијају потребну енергију, ткива или телесни органи не функционишу како треба – почиње процес старења.
Да би пронашао ове гене против старења, тим научника је погледао 1.283 сегмента ДНК инсеката, пронашавши некарактеристични ген ЦГ11837 који регулише њихов животни век. Када су истраживачи повећали активност гена, воћне мушице су живеле до 59 одсто више. Користећи базу података „AlphaFold2”, ВИ предвиђање структуре протеина, тражили су сличне гене код људи. Открили су да је структура ЦГ11837 слична људском гену ДИМТ1.
Извршили су ин витро студије користећи људске ћелије, побољшавајући их да производе више ДИМТ1. Модификоване ћелије су порасле 2,4 одсто више од непромењених ћелија. Две групе су стављене под рендген, показујући побољшане ћелије старе 65 одсто мање.
Извршене су ин витро студије користећи људске ћелије одраслог мушкарца, побољшавајући их да производе више ДИМТ1 током три дана. Модификоване ћелије су расле истом брзином као и непромењене, али када је тим изложио обе групе рендгенским зрацима, који оштећују ћелије, тада су научници приметили разлику. Побољшана група је имала 65 одсто мање и порасла је 24 одсто више од оних у контролној групи.
Oвај тим научника верује да је њихово истраживање корак ка стварању нових генских терапија, које су дизајниране да промене ген особе за лечење или лечење болести.
Истраживачи су открили да је третман преокренуо старење код мишева. Мишеви којима је убризгана експериментална генска терапија живели су 109 одсто дуже након третмана од мишева који су примали плацебо.
Ова генска терапија још није доступна људима, али претпоставља се да би то могло бити изводиво у року од пет година.
Припремила А.Ђ.
