19.09.2024 Скопље
Последње седмице Европа и делови САД-а суочавају се с неуобичајеним великим количинама кише и поплавама које су изазвале значајне штете па чак однијеле људске животе.
Како пише Индек, велики водени талас у Хрватској тек се очекује, али на срећу, овај пут неће имати озбиљне посљедице какве су забиљежене у бројним другим средњоевропским земљама.
Иако су екстремне временске прилике дио природних циклуса, све већи број и све већи интензитет оваквих догађаја повезује се с климатским промјенама. За разумијевање узрока обилних киша и поплава те њихове повезаности с глобалним загријавањем потребно је разумјети неке кључне атмосферске појаве.
Једна је од њих, која утиче на временске прилике на средњим географским ширинама сјеверне полутке, како у САД-у тако и у Европи и у Азији, млазна струја. То је назив за брзо струјање ваздуха у горњим слојевима атмосфере које се креће од пада према истоку.
Ова струја, међу осталима, делује као баријера између хладног ваздуха из поларних крајева на северу и топлијега на југу, а учествује у формирању циклона и антициклона као и одређивању путања олује.
Научници су приметили да млазна струја у последње време слаби, успорава и меандрира, односно да ствара израженије кривине.
Она се покреће захваљујући разлици у температури између топлих тропских и хладних поларних подручја. Топли ваздух се уздиже, па притисак ваздуха пада. Хладни ваздух понире, због чега притисак расте. Та разлика у притиску у комбинацији са ротацијом Земље изазива формирање струјања. Када постоји велика температурна разлика између тропских и поларних крајева, атмосферски притисак се брзо мијења с висином и ширином те ствара снажне вјетрове који чине млазну струју.
Међутим, Арктик се због климатских промена загрева брже од тропских региона због топљења леда који рефлектују сунчеве зраке. Како се површине под ледом смањују, повећавају се тамније површине мора и копна које снажније апсорбују сунчеве зраке, па све брже загријавају. Овај ефекат познат је као поларна амплификација.
Атмосферски физичар Бранко Грисогоно с ПМФ-а у Загребу каже да тај процес чини зачарани круг отапања и загријавања.
„То се назива позитивном повратном спрегом за разлику од на пример механичког њихала које се само враћа у равнотежу“, каже Грисогоно. С глобалним загријавањем и посљедичним бржим загријавањем у сјеверним поларним крајевима смањује се хоризонтални температурни градијент, због чега слаба млазна струја.
Иако је фокус последњих дана био на поплавама у Европи, оне нису заобишле ни САД и Азију. У САД-у је посебно пуно оборина пало у сјеверној и јужној Каролини.
Дијелови Азије, посебно југоисточни регион, забиљежили су почетком септембра обилне кише и разорне поплаве узроковане првенствено тајфуном Јаги, једним од највећих у посљедњих неколико деценија. Он је проузроковао поплаве, клизишта и велике инфраструктурне штете у земљама попут Филипине, Лаосе, Вијетнама и Мјанмаре.
У Вијетнаму су посебно били погођени Ханој и провинција Кванг Нин, где је поплава изазвала губитак стотина живота и штету од око 1,6 милијарди долара. У Мјанмару је више од 631.000 људи било погођено поплавама, хиљаде су евакуиране због пораста водостаја ријека и потока.
Ове поплаве су такође повезане са климатским променама које придоносе интензивним и дуготрајнијим оборинама у регији.
Екстремни временски услови постају све чешћи и интензивнији, а научници упозоравају да ће се овај тренд наставити.
Како би се смањила штета од поплава, потребна су системска рјешења и улагања у инфраструктуру. Одржива урбано планирање, попут замјене бетонских површина пропусним материјалима и садње више дрвећа, могу помоћи у ублажавању посљедица поплава. Такође, побољшава систем за рано упозоравање и бољу координацију хитних служби биће кључно за смањење људских жртава и материјалне штете.
Наравно, климатске промене захтевају и глобално деловање на смањење емисије стакленичких гасова како би спречили даље загревање, а тај циљ није лако дохватљив.
Грисогоно истиче да у Хрватској недостаје климатски центар, који би био уско повезан са ДХМЗ-ом, ПМФ-ом и осталим кључним субјектима, попут пољопривреде и шумарства, промета, туризма и другог.
Припремила А.Ђ.
