01.07.2024 Скопље
Најновије анализе тржишта нафтних деривата у Србији Националног енергетског комитета Србије, то јест до скора Националног нафтног комитета, могла би на први поглед збунити возаче, јер показује да је током 2023. дошло до пада потрошње дизела у односу на 2022, када је она била на нивоу од око 2,5 милиона тона. Истовремено је порасла потрошња бензина на око 450.000 тона. Ово утолико пре збуњује ако се зна да се у Србији и даље међу новорегистрованим возилима доминирају половњаци из увоза, а међу њима они са дизел-мотором.
Објашњење смо потражили од Томислава Мићовића, генералног секретар Удружења нафтних компанија Србије, који каже да се тако само на први поглед може помислити, али да је ситуација другачија и да се и даље троши више дизел него бензин, али да је 2022. година са којом се пореди потрошња у 2023. била посебна.
„У добром делу 2022. државним мерама је у значајној мери ограничена маржа, а истовремено су биле и смањене акцизе на гориво па су цене горива у Србији биле такве да су чак долазили из околних земаља пре свега да точе дизел код нас, а далеко више су га сипали и домаћи камиони који возе у међународном транспорту, као и возила у транзиту. Када је држава 2023. вратила акцизе на законом прописан ниво и касније их додатно повећала, сви ти поменути потрошачи су се вратили својим старим навикама куповине горива у земљама у окружењу и тако смо дошли до пада потрошње дизела у прошлој години“, каже Мићовић и додаје да је било и других утицаја, али овај је најдоминантнији.
Мићовић истиче да и промена броја регистрованих возила у Србији према врсти горива показује да значајно расте број дизел-возила.
„За пет година са 1,3 је порастао на 1,8 милиона возила. Анализа показује је од 2018. година број регистрованих возила на дизел порастао за око 36,4, а на бензин 11,9 процената. Већи процентуални раст продаје бензина се може образложити чињеницом да је у понуди нових возила све већа заступљеност аутомобила са бензинским мотором. Будући да су највећи купци нових возила правна лица и да та возила прелазе далеко већу километражу од просечне то значајно доприноси расту потрошње бензина. Поред тога бројна возила из Русије и Украјине која су од 2022. године на нашим путевима, такође имају бензинске моторе“, каже Мићовић.
Оно што је посебно занимљиво је да расте број возила на компримовани природни гас ЦНГ са 4.230 пре пет година на 19.000 у прошлој години, што је пораст од 350 одсто.
„Све је више камиона-тегљача који користе управо ово погонско гориво. С једне стране је то велико еколошка предност, али с друге стране будући да се на природни гас као моторно гориво не плаћа акциза, а ПДВ је 10 процената и нема доприноса одржавању и изградњи путева које они такође користе“, каже Мићовић.
Истовремено, наглашава, бележи се и скок хибридних и електровозила, са 506 пре пет година на више од 23.000 у прошлој години. Тачније, у Србији је 2023. било регистровано 2.571 електрично возило са батеријама и 20.848 хибридних возила које поред електричне енергије покреће и неко од конвенционалних горива.
Анализа показује да значајно опада број регистрованих возила на ТНГ ауто-гас, за пет година их је за око 30 одсто мање. Потрошња ТНГ од 2010. до 2023. више је него преполовљена. Пре свега као последица акцизне политике, односно укупних дажбина на ТНГ, које су у Србији веће него у готово било којој земљи Европе, потрошња ТНГ-а је са више од 370.000 т годишње пала на око 130.000.
Оно што стално расте јесу приходи од акциза. Тако ова анализа показује да је од 2012. до 2023. тај раст константан, осим 2022, када су под утицајем глобалних поремећаја на тржишту енергената биле смањене акцизе у добром делу године. Тако су приходи од акциза на дизел лане били око 156 милијарди динара, од бензина око 37 и око шест милијарди динара од ТНГ.
Припремила А.Ђ.
